Богословље

сељака обичај, да се на крају жетве из последњег снопа сплете венац од класја са Семеном. Taj се венац, место, носи врло свечано кући, уз песму и весеље и чува се у соби домаћиновој на угледном месту. На пометку нове сетве, у Срему и Славонии, колико je мени познато, а сигурно и у осталим нашим крајевима, меша се зрње из тога венда са новим Семеном, које треба засејати. Свакако je и ту по среди анимистичка престава о души семена или добром духу поља, који се очувао у старом класју и сада треба да пређе у нову сетву. Само то анимистичко тумачење, ипак се не може примени™ за празник бесквасних хлебова. (О значењу пасхе Eerdrnans уопште не говори). Jep за цело време жетве душа жита или поља има простора и времена да се задржава у житу и пољу. Нема потребе да бежи. Тек на свршетку жетве, код последњег снопа, могла би претити опасност да душа побегне и да тако поље остане без доброг духа или следећа жетва без благослова. Зато би тек ту биле разумљиве мере опрезности т.ј. евентуално нзбегаванье свега кваснога. Дакле тек на свршетку жетве, по анимистичком тумачењу, морало би се претпоставнти да се једе бесквасни хлеб, rnassot, да се душа жита задржи на пољу или SS у класју. Али те мере опрезности морале би онда трајати за цело време док се последњи сноп, и у тему дух, налази у кући т.ј. морало би се пазити да се у његовој близини не нађе ништа кваснога, да се дух не престраши и не побегне све дотле док се не измеша то старо семе са новом сетвом. И много би разумљивије било да се управо у то време једу бесквасни хлебови, када душа прелази из старог у ново семе т-ј. на пометку нове сетве, jep je тек онда опасност велика. И места из Библије која говоре о остављању последњег снопа, не веле да се сноп има чувати код куће, и нигде се у Библији не спомиње да се старо семе меша са новим. Само се одређује да се последњи сноп остави на пољу (Лев. 19,9. Поновљ. Зокони 24,19.). Анимистичким тумачењем најбоље се може, заиста, разјаснити зашто се тај сноп имао оставити на пољу, као и остали плодови, и ако би се то остављање могло схватити и као жртва духу поља или дрвета, а не да je дух у снопу или плоду Но тај последњи сноп нема ништа заједничког са пасхом или

276

Богословље