Богословље

најаосле, расте сва зграда за храм свет у Господу, за духовни стан Божји. Као што видимо, у Ефес. 2, 11-22 изражено je врло јасно јединство хришћанске цркве, али и то, да она има да обухвати све људе, да je света и апосто лека, Када je тако јасно да je Господ Исус Христос хтео jе д н у цркву која ће обухватити н ујединити све људе, и кад његови апостоли и ученици толико истину јединство хришћанске цркве, онда није ни мало чудо што се и данас, на све стране, јавља жива жеља да се хришћанске цркве уједине, да буду оно што je Христос хтео: j ед н а црква Христова. И не само да се жели уједињење хришћанских цркава, него се и ради на томе. Добро je што je тако и грех би био кад не би било тако. Радити на уједињењу хришћанских цркава значи хтети поправити оно што су људи и време учинили противно жељи Христовој; радити на уједињењу хришћанских цркава значи ширити льубав и мир међу људима! То je чинио Христос и то он тражи и од својих, од хришћана. Христос je дошао да уj ед ин и људе, да од њих начини jед н о стадо, данас се они, међутим, деле и по својој хришћанској вери... Ради помагања покрета за уједињење хришћанских цркава одржавају се и конференције професорэ источних и западних богословских факултета (осим римокатоличких), где за једним столом расправљају разна богословска питања православии богослови Истока са протестантским и англиканским богословима Запада. Прва така конференција одржана je прошле године у Новоме Саду, под председништвом бачкога епископа Иринеја. Друга je одржана од 6. —12. септембра о. г. у Берну, под председништвом епископа швајцарске старокатоличке цркве. професора Д-ра Адолфа Кирија. На овој конференции расправљало се о посланици апостола Павла Ефесцима, нарочито о учењу ове посланице о цркви. Колико he успеха имати ове конференције и колико ћеоне допринети уједињењу хришЬанских цркава, то je тешко унапред рећи, али je свакако за похвалу већ и велика добра воља и труд који су уложили сви чланови ове конференције без разлике, да би се на путу који води уједињењу хритЬанских цркава, учияио ма и само један корак напред.

Д. Сшефановић.

282

Богословље