Богословље

дан нове „светске године“ (светске ере). Сам пак он слав,ъен je као спаситель света који je донео на земљу мир и пролеће светова“.') Ова необич но жива и свеопшта вера у долазак Спасителе света, ко}а je била обузела духове свих друштвених ело-' јева у времену пред непосредним доласком и јавном појавом Исуса Христа, има своју дубоку прошлост у преисторији људског рода. Традиција je сачувала основне елементе ове вере и наде у Месију или Спасителе света. Но у току многих векова, у колико je дубоко могла историјска наука да завири у прошлост човечанства, она je под разноврсним околностима долазила до најразличитијег спољњег тзражаја. У грчко-римском свету, међу претставницима филозофије и поезије, на више векова пре Христа, постојала je вера у долазак једнога вишег, божанског бића. Најстарији песници, мудраци и филозофи веровали су, као и прост народ, да су некада била боле времена и очекивали су да се она опет поврате некада у тамној и неизвесној будућности, очекивали су видљиви долазак Бога на земљу, који би једини могао да уклони незадовољство људи са собой самима. Ови најјачи и најбо.ъи претставници грчко-римског света нису налазили у својим тј. народним религијама одговара на многа важна животна питане, или су ти одговори били и сувише незадовољавајући. Услед духовне сиромаштине народне религије, а свесни ограничености људског ума да сопственим силама дође до дефинитивних сазнања религиозно-моралних истина, они су покушавали да нађу излаз ма на којој другој страни. Аристотело и Платон, а с њима и многи други, тужили су се на ограниченост људског ума, особито су се тужили на незнање људи из области божанских ствари, т. ј. из области вере и морала, одакле истину питања од пресудног значаја за избор начина живота. Вера, да je некада човечанство стајало ближе Небу, ближе божанству (или боговима) и да je тада био златни период у животу човечанства, била je у народу свеопшта и чврста, а без ње нису били ни знатнији филозофи, као што je и мало час напоменуто. Успомене на то доба одржавале су се путем традиције с колена на колено још од најстаријих времена, па су се овом традицијом по каткада служили и ови значајнији фи-

’) A, Ј e r e m ia s, Allgemeine Religionsgeschichte, München 1918. S. 232.

297

Месијанскај идеја код културних народа пре Христа