Богословље

називани баш с обзиром на ову њихову улогу. Место пута, у моменту одређивања судбине људи и света, они се нису својим сопственим именима називали, већ су узимали на се име кога од богова, особито Мардука. Нарочито приликом рођења царевог изводиле су се церемоније, које јасно одају веру и наду на долазак Спаситеља света, чијом he се појавом завршити периоди проклетства, периоди удаљења од богова. Ако ове церемоније, приликом рођења царевог, и нису значиле апсолутно уверење, да he новорођени цар у ствари бити будући и очекивани Спаситељ света, то ипак, оне су неоспорно биле: символичко изражење месијанске наде, макар да ce она односи и на далеку будућност. Знаменити религијски историчар и особито одлични познавалац старе асиро-вавилонске религиозне културе, Алфред Јеремиас, и ако ово питање није специјално обрађивао, каже ово о култу царевима и у вези с њиме о месијанским веровањима уопште у асиро-вавшюнској религији: „У смислу очекивања Спаситеља припремано je рођење и детињство цара са мотивима мистичног рођења, у којима je изражена мисао божанскога порекла. Историја детињства (цара) пресликава (символише) драму гоњења (стр дања) и спасења. Победе Цареве су слике (снимци) победе над аждајом прахаоса... У календарским празницима цар ce јавља као победилац аждаје. Он тада на место божанства одређује судбине. Пророчки текстови описују период проклетства, који мора да претходи појави великога Спаситеља, који ће слабей бедне спасти, расејане скупит и и донети победу мира и правд е“. 1 ). Сва ова веровања старих Асираца и Вавилонаца: вера, да je човечанство на почетку своје егзистенције живело сретно и блажено и било у тешњој заједници са божанским светом све дотле, док није грех раскинуо ту интимну везу, после чега je наступио период проклетства и несрећног живота; вера у престанэк овог „гвозденог“ периода и поновно наступайте „златног“ периода у животу човечанства; вера, да се неко божанство брине о бољој судбини људи; вера, да божанство ма на који начин, било у невидљивом или видљивом облику, лично ступа међу људе ради њихова добра; обичаји и церемоније о вели-

*) Op. cit. S. 47.

312

Богословље