Богословље

(y Италији). Он je маздејски Апо ло; али, док је јелинизам са својим живљим смислом за лепоту у слици свога Апола даље развијао естетска својства, Персијанци, у својим идејама пре света заинтересовани моралним задатщша, наглашавали су код Митре морални карактер. Митра je био увек онај бог, кота су призивали за сведока дате речи и као гаранцију за стриктно испуњење преузетих обавеза... Митра je не салю „непобедими“ бог, који свјјим верним помаже у борби њиховој са злобом демона, него он je и моћни другар који немоћи људској у момент има искушења притиче у помоћ. Као непријатељ паклених сила, он и у загробном животу и овде на земљи осигурава спасење онима који траже његову заштиту. Када се по смрти дух трулежи (један од злих демона по имену: Назу) дочепа лфтваца, боре се духови мрака и гласници (анђели) неба око душе која je избегла из своје телесне тамнице. Њу стављају пред суд, коме Митра претседава; и ако њене заслуге, стављене на вагу бога (Митре), премашају њене грехе, то je он (Митра) брани од слугу Ариманових (Анграмаињуових), који покушавају да je одвуку у бездан пакла, и води je ка небескилт пространствима, тамо, где Ормузд (Ахурамазда) у вечној светлости царује. .. А када се врелте наврши (т. ј. када се заврши овај тешки, „гвоздени“ период и када последњи пут дофе спаситељ света), тада he Митра све људе пробудити (васкрснути) и добрима he пружити један чудесни напитак, који he им беслфтност дати, док he зли заједно са самим Арилтаном (Анграмаињуом) бити уништени“. 1 ) У овим и оваквим видовима била je месијанска идеја у оној религији Персијанаца, која je, по главној и средишној божанској личности, носила име: митраизам и која ce ослањала како на веровања из времена пре Заратхустре тако и на веровања из реформиране персијске религије (маздаизма), комбинована и са веровањима других (особито лталоазијских) народа римске државе у првим вековима пре Христа. У сасвим другом и у много интересантнијем виду приказује се месијанска идеја у Заратхустровој рефорлтираној религији, опет у првим вековима пре Христа.

J ) Dr. Сиmо п t, Die orientalischen Religionen im römischen Heidentum. (Deutsche Ausgabe von G. Gehrich). II Aufl., Leipzig-Berlin 1914. S. 179. u. 183.

316

БогословЉе