Богословље

живео пре J. А. Коменскога, jep je овоме досад приписивано полагање основа за концетричне кругове. Ако je тако, онда ja заиста не познајем тога средњевековног Hirscher-a, али у исто време тврдим, да њега нико у свету не познаје. Откриће тога Hirscher-a било би нешто ново за педагогику науку. 2) Да за обраду наставник (единица, по Хербарт-Цилеровој методи, није потребно да се на I ступњу (у припреми) изазивају сродне претставе (у наведеном примеру претставе о суђењу, сведоцима, лажним сведочанствима, поткупљивању лажних сведока па чак и о судијама у Палестини) како сам ja рекао већ да je довољно, да се претходна лекција само понови. По г. А. Живановићу први ступањ Хербарт-Цилерове методе није подлога, већ само „прелаз са старога знања новом", „ако су сви појмови деци јасни“. Само да ли jê ово у духу Хербарт Цнлерове методе, по којој je г. A. Живановић израдио своје „Катихезе“? Сви прегставници Хербартове школе истицали су изазивање средних претегава, које су потребне за аиерцепцију новог наставног градива, као нешто најважније за припрему. Нико од њих није тврдио, да само понављање прегходне наставне јединице чини I ступањ њихове методе. И ja сам у своме приказу рекао за припрему само оно, што je битно за Хербарт-Цилерову методу и што je г. A Живановић требао спровести у својим „Катихезама“. 3) Да се 18 катихеза за I разред не морају прећи за 18 узастопних часова, и да према теме г. А. Живановић не мора држати предзвање „О једном Богу у Св. Тројици“, деци из 1 разреда основне школе, на другом часу по доласку у школу. Али и ту се г, А. Живановић преварио. Катихеза о једном Богу у Св. Тројици долази одмах после прве катихезе, коју г. А. Живановић није делио већ приказао као једну. Садржај пак те прве катихезе као што се види и из њеног наслова „Приправа за наставу у вери. Буђење пажње и послушности" није ништа друго, већ упознавање с децом и давање моралних савета. И, ако би г. А, Живановић према ономе како каже у одговору радио време делио на 18 равних делова и недељзма узастопце, колико имя на за сваку катихезу, вршио само упознавање с децом и држао моралне придике па тек онда прешао на другу катихезу, он би пао у другу исто тако грубу педагошку погрешку. Jep много je, ако се деци из I разреда и на je дном часу, за све време' само моралише а камо ли недељама узастопце. Да ли бих ja опет другу „веронаучну катихезу претворио у неку рачунску, развијајући с децом и то погрешно појам три“, кад кажем; „Зар није боље оставити то тумачење“ (О једном Богу у Св. Тројици', „које не схватамо ни ми одрасли, за доцније, кад се деца упознају бар са основним количинама“, и „много би боље било, упознавати децу са овим учењем наше цркве у вези са Крштењем Христовим“ остављам самим

336

Богословље