Богословље

II) рекао, „ми немамо катихеза ни за редовну настану. Оно што имамо од вредне г. r. митровачког проте Милутиновића и панчевачког пароха Дакића, то je све. А то je делом већ даван рад а делом разбацано по црквеним часописима“. На основу тих речи г. А. Живановића ja сам написао у приказу ово: „Оно мало радова пак, што смо досад имали у области Катихетике од г.г. митровачког проте Милутиновића и панчевачког пароха Дакића, а то je све, било je недовольно“. И где je у овим мојим речима г. А. Живановић могао наћи ма какво подметање, а где ли опет у својим некакву похвалу? Чудна ннтерпретација! Али, да то није да се и овде послужим његовим сопственил! речником „нека форса“, која збиља „упада у очи“? Напослетку морам прнзнати, да je од толиких примедаба у одговору г. А. Живановића једна једина межда и оправдана. Г. А. Живановић ми замера, што много не пишем. Свакако што не пишем уџбенике, проповеди и ексхорте, катихезе и томе слично. Та замерка, истина, нема ннчега заједничког са мојим приказом, али и ja сам увиђам, да je г. А. Живановић можда ту у праву. Jep све, што сам досад радио и тежак je и нерентабилан посао. Много je лакше писати уџбенике, проповеди и катихезе и што je најглавније за такве списе, прнмају се и добри хонорари. Салю питање je, да ли се наука унапређује таквим списима? По моме лшшљењу наша богословскопедагошка књнжевност не би ништа изгубила, кад би се на томе по;ьу и мање, али пролшшљеније радило. Jep болье je и не писати, него стваратп салю баласт површшш радовилш.

D-r Јордан П. Илић.

338

■Богословље

ВЛАСНИК У ИМЕ БОГОСЛОВ. ФАКУЛТЕТА Прога GTEB. М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

ШТАМПАРИЈА „ПРИВРЕДНИК“, КНЕЗ МИХАЙЛОВА 3. БЕОГРАД

УРЕДННК Д-р ДИМИТРИЈЕ СТЕФАН ОБ ИЋ