Богословље

„Озирис (Узири), син бога Се б - a (земља) и богиње Нут-е (Небо) наследие je од оца престо оба Египта. То je било некада у дане божанских династија. Творад света, Ра, и његови потомци Ш у и Се б управляли су дотле људима. Ни један од њих није знао за смрт, но изненађени старошћу и утучени неблаг одарношћу људи повукли су се они на небо,, оставивши умешнијем богу да бунтовно човечанство приведе послушности. Тај вофа, који je очекиван од створења света, био je Озирис (Узири). Када се он родио, неки ,глас je објавио свету да се Господ свега што постоји појавио на светуС Неки Тамилес из Тебе примио je лично ,благу вест' о овоме великоме догафају: найме, када je он отишао по воду у Јупитеров (Амонов) храм, чуо je глас, ,који му je заповедно да објави: да Велики Озирис (Узири), цар и добротвор васељене тек што се појавио на свет. Том приликом богови су Тамилесу наредили да однегује дете и да га припреми за његову будућу службу/“) Својим доласком на свет и преузимањем царске службе Узири je препородио свет. Учио je свет само ономе, што je корисно, добро и спасоносно. Најстарији записи наз.ивају га: Уноф ер, што значи: Добро биће, и изгледа да je ово и најстарије његово име. Узири je не само морално него и економски препородио свој народ : прокопао je канале, подигао насипе и учинио долину Нила веома плодном; научно je људе ратарству, виноградарству, воћарству, чак и како да справљају напитке од грожфа и јечма. Под његовом владавином престале су мефусобне свафе људи и ратови; људи су били побожни и живели су сретно и задовољно. Све пак ово постигао je он Узири само лепим речима, поуком и љубављу, без оружја и насиља. Али његов брат, властољубиви и злобни Сет (Тифон), успе лукавством да затвори Узири-а у један сандук и баци у Нил. Сандук са мртвим Узири-ом упловио je у Средоземно море, где га je у близини феничанског града Библоса, његова сестра и жена: Узит (Изис), после дугог тражења, нашла. Но Сет се, неким пуким случајем, поноаа дочепао мртвог Узири-а, раскомадао га на 40 делова и поново бацио у Нил. Легенда далье прича, како je Узит свих 40 делова (осим једног) нашла, саставила и уз помоћ богова оживила Узири-а.

') А. М о р9 (A. Moret), Цари и боги Египта. Переводъ Е. Ю. I ригоровичъ. Москва 1914 (с франц. издања од 1911, г.), стр. 83-84.

31

Месијанска идеја код културних народа пре Христа