Богословље
живота, те га стари записи врло место називају: „Златни Хор“. Али, он je последњи бог-владалац. Предања говоре да су после Хора управљали земљом „његови служитељи“. Свакако да су то били свештеници, и да je оснивач прве царске династије, Мена (најраније XLV, a најкасније XXXIV век пре Христа), био и први који je уклонио дотадањи теократски начин владавине; јер све старе листе египатских царева с њиме почињу. Један од најстаријих записа, који сведочи о врло старој идеји 0 царевима као инкарнацијама божанства, нађен je у гробници жене цара Сне фр у (последњи цар из 3. или први из 4. династије; најраније XXXVIII, најкасније XXX век пре Христа). Ту се сам цар Снефру назива: „Хор, златни Хор“, а тако су се, по свој прилици, и његови претходници навивали. Из каснијега времена има више податакз, и из н>их се види да je ово било редовна пракса. Пада у очи, да су цареви носили име бога Хора само за време свога земнога живота, а име бога Узири-а давано им je редовно после њихове смрти. Видели смо раније, да je умрли цар Пепи I називан Узири. И други записи називају га истим именом, и то увек имајући га у виду као умрлога, као путника на небо к свои небеском оцу: „Срећни су они, који виде оца! каже богивьа Узит. Блажени су они, који посматрају оца! каже Небтхат о оцу овога Узири- Пе пи - а.“ 1 ) Запис, пак, који говори о земаљској владавини Пепи-а назива га „Хором, који обе земље (горњи и доњи Египат) љуби, који je троструки златни Хор, омиљени наследник (престола) Себа, љубимац богова, и који даје живот, опстанак, здравље и радости срца као што даје Ра“ (врховни бог тога доба). 2 ) На поклопцу саркофага цара Менкауре (Менкаре, 4 династија) стоји записано: „Цар Узири-Мепкаура, вечно живећи, дете неба, син Нуте, изданак Себа.“ 3 ) На обелиску, пак, којега je цар Узертезен 1 (12. династија) подигао, и који je био још за живота његова исписан, назван je он „живом сликом Хора, живом сликом златног Хора, добрим богом који живот даје вечно.“ 4 ) Из ових овде наведених записа, каквих je у великом броју, види се да су цареви узимали на себе месијанску улогу, која je у египат-
*) Види: V. V. Strauss, op. cit. I, 120. 2) J b„ I, 469.
3 ) Jb„ I, 68 (469). *) Jb.
37
Месијанска идеја код културних народа пре Христа