Богословље

назив: Светите љ. Али, светитељи не припадају само прошлости. Чекало се и на новог, будућег, који ће обновити старо знатно доба, а ово проклето и несретно збрисати. Свете књиге кинеске овако описују и једно и друго доба: „У старо доба беху уређивачи царства света увек светитељи. Када светитељи управљају царством, сунце и месец се не помрачују .... Реке не плаве земљу. Воде речне и језера не пресушују; не руше се брда, нема земљотреса ... Тица Фонг (кинески Феникс) долеће и не одлеће одатле, зверови не нападају, тице грабљивице не убијају ... Сва се природа сагиба од доброте. Цветање царства, опстанак царства почива на темељу доброте. Зато нема ни награде ни казне... Нема свафе, нема мржње; сви су вођени једном силом духа. И тако, морал (стари обичаји) влада без краја, слава влада без краја...“ 1 ) Али, наступила су и рђава времена, доба проклетства и бедног живота, када су безбожии цареви „разуздано и свирепо владали земљом, невине тлачили и људе без греха убијали ... Ласкавци и издајице су заузимали положаје. Речи и дела, која су служила за углед и пример, осуђивана су ... Због тога посла Небо несрећу одозго. Поплаве и суше наступите, слана и снег дођоше у огромним количинама, слатка роса не паде, и све биље увену и пожуте. Оних пет врсти жита не растоше. Људи су умирали већином пре времена од болести, а оних шест домаћих животиња беше гладно и мршаво. А то су све ствари, о којима се у најстаријим временима није ни говорило, нити се о њима мислило. И тако, они изгубише живот пре времена, изгубише и царство. Небо (Бог) ће пропашћу одмаздити онима, који не дају да силе духа владају, да увек владају преко народа.“ 2 ) Оба ова описа, и златног и проклетог доба кинеске (односно; људске) прошлости и садашњости, дао je Конфуче приликом једне своје аудиенције код херцога (провинције: Лу) А и-а. Конфуче ]е чврсто веровао да се златно доба може обновити, и стога се нарочито трудно да васпита кога од (вазалних) кнежева, који би, поуком Конфучијевом (т. ј. указивањем на рад идеалних царева прошлости), својом унутрашњом снагом и уз по-

<) L i - g i. Das buch der Sitte, 5 cap. 1 Theil, D 5 (Превод R. Wilhelm-a, Jena 1930. 87. (Цитати из старе кинеске литературе су веНином по преводу R. Wilhelm-a. Где пак то ннје случај, навешће се име тога другое преводиоца).

2 ) I b ., 5 cap. И, 53 (S. 93).

Богословље