Богословље

састав браманско-хиндуистичке религије, паралише утицај будизма у Индији, или као покушај да се будизам утопи у хиндуизам. Но, по учењу каснијега хиндуизма, људи су Будину науку изопачили и синтезу ове изопачености чини историјски будизам. Али, Хиндуси се надају и очекују и данас још једну инкарнацију бога Вишну-а; они му и име знају, зове се: Калки. „Када на крају садањега периода („Кали-jyre“), који te трајати 1.200 божјих година, моћ зла толико преовлада, те наступи једно потпуно безнадеждно стање, када људи и физички и духовно пропадну и када свуда неправда овлада, појавиће се тада Вишну као Калки, ратник, коме се не може противстајати, необично праведни судија, који ће зле уништити и свету правду поново завести на земљи. Људи, који буду тада били join у животу, преобразиће се и наступиће поново она] први, најсрећнији период света („Крита југа“).“ 3 ) Месијанска идеја у Индији у свима фазама браманске религије и пре и после Христова рођења била je врло жива. У времену пред Христовим рођењем она je тамо била у пуном

inao“, Jeseus Christna! Иако тек што се у Паризу појавило ово Жаколиово дело [,,La bible dans l’lnde. Vie de Jeseus Christna“), МаксМилер je одмах доказао да су у овој књизи цитата преведени са санскрита тобожњих старих рукописа „прост изум некога лукавога брамана, који je, слично поступку оних пандита ca Wilford-ом, искористио велику ревност и лако«ерје једног француског судије изабравши га за своју жртву“. (Op. cit. S. -290). Показало се доцније да je овде било више зле намере него лаковерја. Тако je и посла двадесетак година (1994.) покушао да обмане свет и неки N оt о V i t с h објавивши да je у некой будистичком манастиру у Тибету „пронашао“ књигу написану у пали-тексту под насловом „Живот Исусов“, коју je у Паризу објавио под насловом: „La vie inconnue de Jésus-Christ“. Обе ове књиге ових „ноторних швиндлера“, како их одлични новији рел. лстор. R. Garbe назива, учинили су у Европи дубок и страшан утисак међу хришћанима оданим својој вери, а разуме се радост међу непријатељима хришћанства. На жалост, несавесних писаца и критичара хришћанске религије у духу ове двојице даје чак и XX век! Треба само прочитати књигу Th. J. Plange-a „Chrisus ein Jnder?“ (Stuttgart 1906.), проучити дьегсве „изворе“ (поглавито Jacolliot-ово дело и неке „традиције брамана“!), па видети, докле дрскост може ићи. Читалац, мало посвећен у овој области исгоријске науке, стоји запањен и није му могуће неверовати у пишчева извођења, када му овај сервира „чињенице“, јасне као сунце!

Кришна као инкарнација Вишнуова je један од верованих прехри. гиНанских индијских месија и спаситеља света, али и у прехришћанском

l ) С. V. Оге 11 i, op. cit. В. IL, S. 119.

Богословље 2

105

Месијанска идеја код културних народа пре Христа