Богословље

и у довољној мери разрафене месијанске идеје, а под овим бољим утицајима са стране, покушавали су, нарочито овде, са реформама. Такав један реформатор, кога данас милијони Хиндуса свих секта необично поштују, био je Ту лзи-Д ас (Tulasidasa, 1531 „Рамајане“. Хиндуси верују да je Тулзи Дас поново рођени Вал мики, писац оног старог санскритског епског спева истога имена „Рамајане“. И у Тулзи-Дасовој „Рамајани“ je описана историја подвига и учења Раме, инкарнац je бога Вишнуа. Али, месијанска идеја Тулзи-Даса се у основи разликује од исте у „Валмики-ов ј „Рамајани“, као и од оне у „Махабхарати“, особито у одељку „Бхагават-гита“, у којој je Кришна Вишнуова инкарнација. Рама je сада инкарнација Бога у опште, јединог Бога. Рама проповеда вечно спасенье људи кроз веру, љубав и оданост Богу, Богу који (код Тулзи-Даса) није само апстракција, један метафизички појам или нека свеопшта козмичка сила, како се у највећем делу старије браманске теологије схватао, већ лично биће. Богочовек Рама проповеда бесмртност личне душе као највишег идеала вере и наде на супрот како браманском схватању душе (т. зв. „атман“)као бесконачног унутрашњег принципа (идентичное са „браманом“ Брамом, који обоје чине у пантеистичко-монистичком смислу „душу света“), тако и на супрот старијем будистичком схватању које, као нешто најспасон Јсније за човека, оптерећеног „кармом“ (т.ј. његовим човековим добрим и рфавим делима створеним нагоном ка поновним рофењима), предвиђа њено (душино) дефинитивно уништење. Рама je оваплоћени бог, богочовек, и ко њему с вером приступа и сав му се предаје, спашће ce. Спашће се и највећи грешник, само ако се, Ксјући се искрено, с вером обрати њему. „Највише биће, покренуто својим бескрајним милосрђем, сишло je на земљу и у личности Раме човек постало да би свет искупило од греха. Вративши се на небо, Бог из сопственог искуства зна како су велике људске слабости и искушења, стога je он безгранично милоердан и увек готов да помогне грешноме човеку који га призива. α 1) Оваква, теистичка основа религије и овако хришћанизирана месијанска идеја привукле су себи индијске масе, којој je рационалистичка, пантеистичка и атеистичка религија учених

б Jb. S. 282.

107

Месијанска идеја код културних народа пре Христа