Богословље

поведао са вам; шта je одстрањење страдања, о ученици, проповедао са вам; шта je пут ка одстрањењу страдања, о ученици, проповедао сам вам.“ 1 ) Буда, до душе, у својим говорима врло често спомиње богове, али увек с тенденцијом да покаже, како они за човеково спасење не значе ништа, како су нишгавни не само према њему „узвишеноме Буди, учитељу богов а и људи“ 2 ), него и према свакоме његовом сладбенику особито монаху. Навешћемо овде и једну пригодну причу Будину, која ће довољно јасно илустровати Будино мишљење о себи и своме централном значају у овом свету: „Некада, о Кавада, баш у овој монашкој општнни појави се једноме монаху ова мисао у духу (унутрашњости) његовом: где ова четири елемента: земља, вода, ватра и ваздух без остатка ишчезавају?“ Буда затим даље прича, како je дотични монах пао у екстазу, пронашао пут ка богоьима, ишао од једнога до другога из једне божанске сфере (неба) у другу, и никому не умеде одговорити, већ га сви упућиваху на богове више од себе. На послетку он дофе и к боговима браманског света (неба), па му и они исто одговорише: „Не знамо ни ми, о монаху. Али, овде je још и Брама, велики Брама, Свемоћни, Ненадмашиви, чијем оку ништа није сакривено, неограничени Господ, Делатељ и Створитељ, преузвишени Управљач који по својој вољи свиме управља, Отац света што je постало и што ће постати, он je величанственији и узвишенији него ми; он ће ваљда знати.“ Тада се појави Брама; али у место директног одговара он овако говораше монаху: „Ja сам Брама, велики Брама, Свемоћни, Ненадмашиви, чијем оку ништа није сакривено, неограничени Господ, Делатељ и Створитељ, преузвишени Управљач који по својој вољи свим управља, Отац свега што je постало и што ће постати.“ И по други пут рече монах Брами: „Пријатељу драги, ja те не питам о томе, да ли си ти Брама, велики Брама, Свемоћни .... (и т. д.), него те питам: где ова четири елемента: земља, вода, ватра и ваздух без остатка ишчазавају? Али, о Кевада, Брама опет одговори: Ja сам Брама велики Брама... (и т. д.). Ипо

D Georg Grimm, Die Lehre des Buddha. Die Religion der Vernunft. IX—XI A ufi. München 1922. S, 14.

2 ) Dighanikaya. Das Buch der langen Texte des buddhistischen Kanons in Auswahl, übersetzt von R. Otto Franke. Göltingen-Leipzig 1913. (II Samannaphala-Sutta, 8), S, 51, као и на многим другим местима.

110

Богословље