Богословље

да je онда био вољан дуже остати на свету, али да се Ананда тада није сетио да га замоли за ово. Сада, пак, доцкан je, jep ce je он Буда ту скоро већ био изрекао (зломе духу и кушачу Мари) да ће кроз три месеца ући у Нирвану. 1 ) На основу свих ових зачетних мисли о Бодиствама јавила су се нова схватања личности Готаме Буде, а затим и нови елементи и нови месијанске идеје у будизму. Идеја о божанском Месији и спаситељу била je у веку пред Христовим рођењем у потпуном нацрту готова, и салю je join требало сачекати време да je човеков дух својил! урођенил! силама и склоностима (нагонима) развије доњене веће пуноће. Она ce y похришћанскшм вековима заиста и развила. Будистички народи су унели у будистички систем ранија своја веровања као материјал да се изгради али по старом плану ина старој основи нова будистичка зграда, религија. Иако похришћански будистички месијанизам не улази у састав ове студије, ми ћемо га ипак у краћим потезилш приказати, из чега ће се јасно видети, како je религиозна народна душа поступно исправљала и враћала на чисти религијски пут основна религијска отступања оснивача религије. Тиме ће ce уједно показати y својим елелюнтима постојање и израз особене и сталне религиозне природе човекове, којој мора, такође у својим основним елелюнтима, да одговара и засебна свеједно да ли прошла, садашња или будућа стварност ван ње, као што сваком сличнол! урођеном феномену природе човекове стварност одговарз. Речено je раније, да je старији будизам веровао у појаве многих Будё у безбројним прошавшим „калпама“ светским периодима. Последних седал\, особито пет Буда били су у особитом поштовању каснијих будиста у северној Индији, затим у Тибету, Кини, Кореји и Јапану. У каснијем северном будизму пет ових последњих Буда (укључно са Готамом Будом) су у правом смислу божанства Они нису, као што je учио старији будизам, a касније и надаље јужни будизам, потпуно „угашени“, ишчезли у Нирвану. Нирвана je сада неки облик paja, AiecTO блажене и реалне егзистенције, а Буде су реалне духовне егзистенције, и носе заједничко име: Дијани-Буда, што значи: „Буда рефлексије“, т. ј. Буда као појава из рефлексије, нел\а-

1 1 b., XVI, 3,10.

124

Богословље