Богословље
шаманизму (т. j. једној особитој форми ниске религије са вером у безбројне духове који насељавају планине, реке, језера, шуме и т. д.), навикнути су били на култ овим божанствима, ближим чулноме човеку, те су и као будисти нарочито наглашавали оно из будизма, што им je било најлакше да приме и схвате. Иако су они, поред вере у безброј блиских и у чулном виду манифестујућих се духова, веровали и у једног врховног бога неба („Тенгре“, „Тенгере“), ипак ближи однос т. j. култ према њему (врховном богу, богу неба) није био постојао. Тако исто и небески Буда, Амитаба-Дијани-Буда, који je заузео место и положај врховног бога у будизму, није био погодан, да му се овај више чулни a мање духовни човек (Тибетанац, Монголац, Корејац и др.) приближи, да општи непосредно и видљиво с њиме. Ови узроци су у главном диктирали потребу да се прошири и утврди учење о многобројним и свакодневним чулним појавама небескога Буде (Дијани-Буде), особито најузвишенијега и најомиљенијега небескога Буде Амитаба-Дијани-Буде. Те чулне, земаљске појаве бога.т.ј. небескога Буде, нисуБуде већ Бодисатве Дијани-Бодисатве. Дијани-Бодисатва je еманација Дијани-Буде. Међу Дијани-Бодисатвама најзначајнији je: Падмапани. Падмапани je Дијани-Бодисатва Готаме Буде. Ово ново његово име значи: „Онај који има у руци (цвет) лотос“. Но исти Дијани-Бодисатва, Падмапани, много je познатији y Тибету под другим именом: Авалокитесвара, што значи: „Господ посматрања“, т. j. Господ који милостиво погледа на људе. Авалокитесвара, иако je само Бодисатва (Дијани-Боднсатва) Мануси-Буде (Готаме Мануси-Буде), потпуно je уздигнут на ступаш бога. Њему се највише и скоро једино Тибетанци обраћају. Он je најближи срцу људи; јер, он je благ, милостив, предобар и увек готов да помогне. Он je и очима најближи; јер, он je стал на инкарнација преузвишеног божанства и не бира облике својих инкарнација; „Он се појављује у паклу, међу лавовима, у облику коња или као вихор“ J )· Зато што je он стално на земљи и тако рећи свуда се манифестује, појављује; зато што све види, „посматра“ (Авалокитесвара = Господ посм ат р a њ а), будисти у Тибету и Кини ову свету
О R. Р i s с h е I, ор. cif. S. 92.
126
Богословље