Богословље

већини случајева само по урођеном природном моралном закону, чија су се начела y животу људи врло мало респектовала, с обзиром на човекову чулност и безобзирну себичнсст (егоизам), која je могла у свакој прилици да профанише и победи човекове и најплеменитије побуде. Неколико примера морално-социјалних погледа главних преставника старе грчке и римске философије. Наше доцније излагање о привципима морално-социјалног учења Исуса Христа биће много јасније, ако уз предње опште напомене споменемо још и неколико конкретних примера из моралносоцијалног учења најглавнијих грчких и римских философй. Споменућемо ради илустрације само извесне погледе философа Платона (| 347. пре Хр.), Аристотела (| 322. пре Хр.), Сенеке (f 65. после Хр.) и случај ригорозног Катона Цензорија (| 149. пре Хр.). Пре свега неда се порећи факат, да je у морално-социјалном учењу старих грчких и римских философа недостајала, за ваљано уређење друштва, потребна љубав и милосрђе. То се види и из следећих очигледних примера : Платон, без сумње највећи грчки философ, слично строгим Шпартанцима, одобрава убијање мале деце, која се роде као наказе, слаба и кржљава (Πολιτεία, X, 9.), имајући при том у виду само корист државе. На више места у истом овом делу „о држави“ одобрава строго и нечовечно р о п с т в о (Πολιτ. V, 15.; Vili, 14. 18. и 19.; IX, 5. и 6.). Шта више, за Платона je роб биће ниже врсте, које je по својој природи обдарено више телесном a мање духовном снагом (Νόμο 1 VI, 19.). Пошто су већина робова код Грка били варвари (Негрци), то je на њих гледао, због националне ексклузивности и шовинизма, и Платон као на полуљуде (Πολιτ. V, 15.). Имајући у виду само корист државе Платон препоручује лекарима да неизлечивим болесницима прекрате живот, пошто таки болескици не само да нису од користи држави, него су шта више штетни (Πολιτ. 111, 15.) 1 ). А што се тиче односа човека према непријатељу Платон повлађује гледишту, да непри-

П У новије време je и природньак Е. X е к ел (f 1919.) тврдио, да je дозвољено прекратите живот неизлечивим болесницима помоћу морфиума или цианкалија. Прекраћивање je не само право околине, него често пута и дужност. (Die Lebenswunder, Ernst Haeckel Kröners Taschenausgabe, Bđ. 22., Leipzig 1923., глава пета, стр. 96. —97.).

139

Главни принципы морадно-социјалног учења Исуса Христа