Богословље

тога, и цео индивидуални и фамилијарни живот нестаје у држави, пошто je држава изнад свега. И порекло и крајни циљ морала условљен je за интерес државе. О неким другим и племенитијим моралним побудама у Конфучијевој религији нема ни помена. Шта више, одобрава право одмазде (ius talionis) крвну освету и томе слично 1 ). Па онда, Конфучије говори о знаньу, али ништа о савести, он показује пут, али без снаге и средстава. У тесној вези са овим напоменама стоји и његон поглед на брак. Наиме, по Конфучију брак je човечија установа. Жена код Конфучија, као и у Будизму и Исламу, није равноправна са мужем, него je њен положај потчињен и унижен. Нарочито je за осуду код Конфучија, што je одобравао харемски живот и полигамију 2 ). Морално-социјално учење Браманизма такофе je непохвално. Наиме Браманизам, немајући правилан појам о једном апсолутно савршеном Богу, цени морал такофе само са гледишта човековог схватања и интереса. О дужности човека према Богу нема ни говора. Исто тако и Браманизму недостаје свеопште љубави према ближњем, напротив проповеда претерану чак и безобзирну сталешку разлику, при чему повлаштени. уживају сва права, a потчињени и потиштени апсолутно никаква 3 ). По себи се разуме, да због поделе људи на касте није било могуће правилно морално суфење, па, следствено томе, ни здрав фамилијаран, социјалан и државни живот. Зар се н. пр., измефу осталог, може замислити по Браманизму здрав и ваљан брачни живот, који одобрава полигамију и полиандрију 4 )!? И многе бесмислице браманског аскетизма такофе сведоче о болесном моралном суфеньу и несрефености браманског друштва. Тако н. пр. у вршењу аскезе препоручивали се човеку мучеше самог себе до самоубиства; па спаљивање удовица и т. д. 5 ). Ово, што смо рекли за Браманизам, тиче се још много више Бу д изм а, који je у основи својој негативан и песимистички, што се види нарочито из Будине беседе у Бенаресу, где се каже: „Рофење je страдање, старост je страдење, болеет

Н Konfuzius, der Moses Chinas, A. H. Bach, Kiel, 1902. 37. и 46. —50.

2 ) Сравни: Allgemeine Religionsgeschichte, D. Dr. A. Jeremias, München 1918. стр. И. —119.

3 ) Tiele’s Kompendium, ibid. стр. 249. —251. *) С. V. Orrelli, ibid, стр, 50. —58.

5 ) Dr. F. Hettinger и Dr S. Weber, ibid. стр. 380.

145

Главки пршщипи морално-социјалног учења Исуса Христа