Богословље

ce принципи морално-социјалног учења могу разумети како· треба само уз увет претходног знања морално-социјалног учења Старог Завета. Овај разлог види се и из објашњења. бл. Аугустина (f 430.), који, наглашавајући тесну везу између учења Старог и Новог Завета, вели: „Quamquam et in Vetere Novum lateat et in Navo Vetuspat e a t ] ), ато ће рећи, да je Нови Завет скривен у Старом Завету, и обратно Стари Завет се објашњава Новим Заветом.. Ако пак овај цитат бл. Аугустина доведемо у везу са нашим излагањем то излази, како напред нагласисмо, да je преко потребно претходно проговорити о морално-социјалном учењу Старог Завета, да би се онда боље разумели принципи морално-социјалног учења Исуса Христа, о којима ћемо доцније детаљније расправљати 2 ). Па и сам Исус Христос у Својој беседи на гори потврђује ове напомене речима: „Не миелитеда сам дошао да укинем закон и пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним“ (Мат. 5, 17.). И заиста, Исус Христос je стварно допунио и поправио морално-социјално учење Старое Завета, што ће се из доцнијег излагања јасно видити. Пре света напомињемо, да je религија Старог Завета, као Богом откривена, монотеистичка религија. Морал пак Старое Завета je теономан, теоцентричан, хетероном а н и умерено аутономан, а то све значи, да морал потиче од једног и истинитог Бога, но у исто време да човек размишља својим разумом о начелима тог морала. Пошгопак морал потиче од Бога, то он као такав садржи у првом реду дужности човека према Богу (V. Мој. 6,5.; 11, 1. и 22. Ис. Нав. 22, 5.), а на основу ових дужности и дужности човека према самом себи и према ближньем (111. M0j.19, 17. и 18.). Ваља знати, да схватање ових трту дужности у Старом Завету заостаје иза њиховог схватања у Новом Завету, особито с обзиром на побуде њихова извршења. Наиме, у Старом Завету се однос Бога према човеку није схватио у потребној јасноћи и чистоти моралних побуда. Овај факат стоји у вези са нивоом верско-моралног схватања старих Јевреја. Бог, како je престављен у Старом Завету, већим делом пази на дела људи, a мање на унутрашње

г ) Quaestionum in heptateuchum, lib. И, 73. Migne. P 1. 1. 34. p. 623,

2 ) Сравни: Geschichte der christlichen Ethik, erste Hälfte, D. Chr. E, Luthardt, Leipzig 1883. cip. 63.-—7B. Geschichte der christlichen Ethik, Dr, Th. Ziegler, Strassburg 1892. crp. 14.-48.

148

Богословље