Богословље

Ако би наш скромни рад успео ма и делимично да попуни ову празнину у православно] богословској књижевности, сматраћемо да je циљ, који смо поставили, постигнут. При овом раду највише смо се загревали саветом самог Нила, који je рекао: »βίους άγιων άνδρών, και άρετάς ανθρώπων κεγωρισμένωιτ toö κόσμου, καί λαθεϊν σπουδαϊ,όντωλ'·, έφ’ οΐς κατορθουόι καλοϊς, άνιχνευέτωσαν οί φιλόθεοι, πρός μίμησιν της αύτών αγωγής 1 ..

I ДЕО ЖИВОТ СВ. НИЛА СИНАЈСКОГ

Подаци о животу св. Нила Синајског врло су сиромашниТрадиционални животопис његов налази ослонца у кратким белешкама монаха Георгија, познатог под именем Амартола (половина IX в) 2 , Георгија Кедрина (XII в.) 3 и мало опширнијем излагању Цариградског Синаксара за 12 новембар и 14 јануар* и у историји Никифора Калиста (XIV в.) 5 . Али главки извор за животопис св. Нила јесте његово· властито причање о убиству синајских монаха: διηγήματα είς

1 „Нека богољупци истражују житија светих и врлнне оних људи, који су се уклонили од света и трудили се да се сакрију, и нека проучавају ту лепоту, којом се они истину, ради подражавања начину њиховог живота“. Έις ’Αλβιανόν λόγος, Migne Patrol, gr. s. t. 79. col. 697 A.

2 Види: Georg, monachus, Χρόνικον, Lib. IV, cap. 202. Migne Patrol, gr. s. t. 110, col. 733 (17). У тој кратко) белешци говори се, да je Нил Синајски заједно са Проклом, Паладнјем, Врисоном, Теодоритом, Марком и Исидором Пелусиотом био ученик Јована Златоустог.

3 Георгије Кедрин у своме делу „Historiarum Compendium“ понавља дословно израз Георгија Амортоле, чијим се делима, очигледно, служио. Migne Potrol. gr. s. t. 121, col. 632 В. Види К. Heussi, Untersuchungen zu Hilus dem Asketen, Leipzig 1917, стр. 16, прим. 2. и Kunze; Markus Eremita, Leipzig, 1895, стр. 37.

1 Текст Синаксара састављен je у другој половини IX или почетком X в. Објавио га je H. Delehaye, Propylaeum ad acta Sanctorum. Novembris. Synaxarium ecclesiae Constantinopolitanae, Bruxellis, 1902. cip. 217. Види К. Heussi, Untersuchungen, стр. 17, прим. 1.

5 У историји Никифора Калиста о св. Нилу налазимо белешке на три места: два кратка навођења о томе, да je познати аскета (ó D-soaéaioç, ασκητής) Ни л био савременик Евтимија (476 —573) и Симеона Стилита (почетак V в.) и да je заједно са Исидором, Марком и Теодоритом био ученик Јована Златоустог (Види Migne Patrol, gr. s. t. 146, Histor. eccles. lib. XIV, cap. 30, col. 1156 D и 1157 A и cap. 53, col. 1249 D 1252 A) и један опширнији податак о њему у 54 гл. књ. XIV, ibid. col. 1256 AB.

202

Богословље