Богословље

Храна синајских монаха била je врло сиромашна: поврће и воће су били обична храна њихова, хлеб je пак био изузетак, jep je само мањи број калуђера са великом муком обрађивао слабу земљу 1 . Једни од монаха узимали су храну сваког другое дана, други двапут недељно, a трећи само у недељне дане 2 . Уопште монаси, да не би „губили много времена на служение телу“ мало су се бринули о храни, већ су више „чистим умом трезвено служили Богу, не оптерећујући мисао храњењем тела и не ласкајући сластољубљу стомака“ 3 . Такав je био на Синају и живот св. Нила, који je, напустивши „домовину, пријатеље и имање“ 4 и поставши пустињак, живео животом синајских монаха, пуним муке и подвига. „Дуго времена“, каже он, „ова пустиња давала ми je могућност да пријатно проводим живот, наслађујући се великом тишином и да се уз повољан ветар упутим циљу“ 5 . Али суђено je било да се овај миран живот прекине једним за Нила врло тешким искушењем. Једном, у недељу ујутру, сви су се калуђери, међу њима и Нил са својим сином Теодулом, по обичају сакупише у цркви на службу Божју. Тек што су евршили богослужење, кад изненада, слично бури, нападоше на њих варвари. Упали су они „као бесни пси“ и најпре су се бацили на суво воће, које су монаси спремили били за зиму ; затим су извели калуђере из цркве и почели их сећи сабљама. Прво су проболи сабљама „јереја светог места“, после „старца, који je с њим био“ и, најпосле, дечка, који их je послуживао 6 . После овога заробили су варвари један део калуђера, а остале натерали да беже „дајући знак рукама“ 7 . Међу последљима je био и Нил, док je син његов, Теодул, био међу заробљенима. Дирљиво описује Нил свој растанак са сином. Везан нежном љубављу према сину, он није помишљао о свом спасењу

1 Види ibid, col. 613 D, 616 А;

2 Види ibid, col. 617 А.

3 Види ibid, col. 616 А.

1 Narrationes I ibid, col. 592 C.

5 Види Narrationes, Π, Migne gr. s. t. 79. col. 604 В

6 Види Narrationes IV, ibid, col. 625 D, 632 A,

7 ibid,... 632 A.

214

Богословље