Богословље

закон одавно право вршио je редовито оснивач манастира, који je y претежној већини случајева био и први настојатељ новооснованог манастира. Ово статутарно законодавство, колико се из литерарних споменика може закључити, било je у старим Бременима, уз малене изнимке, усмене природе, и садржавало je само основна начела унутарњег манастирског поретка. Jeдино за историју египатског монаштва предлеже нам автентични документа, из којих разабиремо да су правки односи у манастиру били већ рано писмено фиксирани. 1 Тек у току даљег развитка била су основна начела унутарњег манастирског поретка дужом праксом према потребама места и времена допуњавана и даље изграђивана 2 , при чему су с обзиром на постојећи дуализам у манастирском устројству, на лавриотизал! (касније назван идиоритмија) и кчновитизам 3 , а и на локалне прилике, постојале у погледу појединости унутарњег дисциплинарног поретка извесне диференције како између појединих области тако и измефу појединих манастира, који су се излазили на територији- једне и исте области. Изградња унутарњег дисциплинарног реда уследела je претежно путем обичајног права, које je само у малом броју манастирских заједница било кодификовано нарочито у Египту (Пахомије и касније Шенуте),

1 К. Holl, Die Bedeutung der neuveröffentlichten melitianiscben Urkunden für die Kirchengeschichte. Sitzungsberichte der preuss. Akademie der Wissenschaften philos.-hist. Kl. 111. IV. 1925 27 sqq. Али и ван Египта су почели већ почетном V стол, да писмено фиксирају норме у појединим манастирима: ταΰτα οΰν διδάσκων (sc. 'γιτάτιος) ημάς έτέρας ΐταραγγελίας έν χάρτη έγραψεν καί я-αρέδωκεν Callinici vita s. Hypatii, edd. Semin, philol. Bonn, sodales p.55/6. Meђутим у овом c лучају кодификација, изгледа. није обухватила све манифестанте живота у Хипантијеву манастиру, као што се може закључпти из онога места Хипатијевог житија, где су наведене опроштајне речи Хипатијеве, које je пред смрт упутио својим монасима : Προσέχετε οδν έαυτοϊς εγώ γάρ τό έμόν έπλήρωσα καί σιτουδάσατε γνησίαις δουλεΰσαι τψ κυρίψ έν φό6ψ καί έν τρόμιρ τί)ν έαυτών σωτηρίαν κατεργάζεστε, δν τρό.τον έθεάσασθε κάμέ-καί καθώς яаρέδωκα ύμιν, d έδιδάχθην ά.τό τοΰ θεού τάς ΐίαρδόσεις κατέχετε.

2 О изменама и допунама, које може устав једног манастира од свог постанка почевши у даљем току развитка да претрпи, види О. Qradenwitz, Die Regula sancti Benedicti. Weimar 1929 passim.

3 Лавра (λαϋρα) означава манастир, који се састоји из неколнко одвојених ћелија, које и у међусобној духовно] заједници задржавају индивидуалитет живота; киновион (κοινόβιον) пак означава монашку заједннцу, која почива на конзеквентно спроведеној заједници живота уз строго елимининирање индивидуализма. О појму κοινόβιον види R. Reitzenstein Des Athanasius Werk über des Leben des Antonius. Heidelberg, 1914 p. 39 sqq.

270

Богословље