Богословље

лификовало и напуштање манастира и монашког чина у сврху ступања у државну службу или други који позив. 1 Исто тако сматрала je држава да у њену сферу спада и дужност заштите јавног морала па у сврху тог и дужност предузимање коерцитивних сретстава против иступа и поступака, који по мишљењу законодаваца изазивају саблазан и угрожавају јавни морал (н. пр. постојање двоструких мушко-женских манастира, задржаваша монаха по крчмама, ступање монаха и монахиња у брак). У погледу пак унутарњег манастирског дисциплинарног поретка, који je био нормиран уставом појединих манастира, држава се није упуштала у доношевье деталних законских одредаба, а иста становиште заузимала je држава и гледе дисциплинарних односа манастира и монаха према закоиитим органима црквене власти. У последњем случају државно законодавство стоји на земљишту канонског законодавства и ограничава се на законске мере, које имају за сврху одржавање на снази казнених одредаба и осигурање оштрог примењивања канонских дисциплинарних мера. 2

1 В. Kühler, Geschichte des römischen Rechts, Leipzig-Erlangen 1925, p. 341 sqq и тамо наведену литературу о принудноы и наследном карактеру сталежа и позива.

2 Према енунцијацијама самог цара Јустинијана канони чине правку основу његова законодавства о манастирима. Тако н. пр. у уводу ка πον. 100 император изрично истиче άκολουθοΰμεν γάρ, τοίς θείοις κανόσι καί τοίς άγκυτάτοις яатр άσιν οϊπερ ταΰτα ένομοθέτησαν a y πον. 13 г. 2 \lεσ*ίΐl,ομεν τοίνυν τοίς θείοις άκολουθοΰντες κανόσι. У πον. 155 с. 36 пак позива ce, чинећи оасположења гледе поретка у киновитским манастирима, на μοναχικοί, κανόνες. Zachariae a Lingenlhal у свом издању новела t-11. p 320 а. 70 примећује: quosnam sive canones sive τύλους imperator intelllgat non satis apparet ς међутим из да.ъег текста законског расположена, које се односи на живот у киновијама, као и из назива μοναχικοί κανόνες може се закључити да се овде: ради о статугарним нормама, пошто се ни генерално ни провинцијално црквено законодавство није упуштало у детаљно регулисање унутарњег манастирског живота. Нарочито се из употребе овог израза у жнтијима монаха јасно види, да реч κανών служи као технички термин за монашка правила Cyrilli vitas. Euthymii ed. Montfaucon Analecta graeca I-p. 37: iva. μή θιά -r ής μεταβάσεως ό κανών ημών θιαλυθή; Cyrilli vita s. Theodosii ed. Usener p. 105; ερχεται εις τούς «έρί τά Μέτω,τα τόκους τρός τε τόν μακαρίτην Μαρίνον τον άναχωρητήν, καί κρός τόν Λουκάν τόν Μετακτινόν, καί τόν τής_ ερήμου κανόνα яар' αύτών εκμανθάνει οϋς έν .τρώτοις ö έν άγίοις Ευθύμιος τήν μοναχικήν ώταίδευσεν άκρίόεαν.

272

Богословље