Богословље

(reg. fus. 14) изрично забрањује настојатељима да примну натраг у манастир особе, које су већ једном напустиле биле манастир и чин. σ) Преступи против одредаба манастирског устава. Појава нарушавања и прекршавања одредаба манастирског устава била je join више раширена од претходно приказане појаве напуштања манастира и монашког сталежа; она се доста често спомиње у житијима монаха IV.—VI. века. Пермаментно нарушавање одредаба манастирског устава, како оних који се односе на заједнички живот; тако и оних који се тичу тачности и уредности похађања свих богослужења те побожног и беспрекорног владања на богослужењима и заједничким састанцима изван св. храма повлачило je за собом теже казне, а упорна истрајносг у преступању манастирских правила кажњавана je всклочиванием из манастирске заједнице (Cyrilli vita s. Euthymii ed. Loppin y Analecta graeca I p. 37 мотивише искључење речима ΐνα μή διά τής μεταβάΡεως ό κάνουν ημών διαλυθή; сличну мотивацију налазимо y Antonii vita s. Symeonis Styl. ed. Lietzman p. 26 τι πλανάς τούς αδελφούς, τί καταλύεις την κανόνα του μοναδτηρίου). Haрочиту врсту повреде одредаба о заједничком животу у манастиру чине завађање братије, раздор и свађа (Pachomü reg. сарр. 83, 84, 86 и 90; Antonii vita s. Symeonis Styl. ed. Lietzmann p. 26).

ПРЕСТУПИ ПРОТИВ НОРМИ ДРЖАВНОГ ЗАКОНОДАВСТВА.

Овамо спадају у првом реду преступи против ваковских одредаба императора, које се односе на нормирање манастирског живота. (Cod. Just, i 3, 43, 8; πον. 100 с. 1 et 103). Осим тога преступи против јавног реда и мира те постоjeher државног поретка давали су повода државној власти, да предузме мере за предупређење акција ове врсте. Против, ових преступа уперене су царске конститу ције а. 471. (Cod. Just. 1 3, 29), saec. V. ex. vel. VI. in. (Cod. Just. I 3, 30) и a. 531 (Cod. just. I 3, 59, 9). Преступи ове врсте квалификују ce као злочинства против државе и потпадчју под удародносних закона 1 . И црква je на IV. васељенском сабору донела одредбу (сап. 4) против оваквих акција монаха (έπειδή τφ μοναχικφ κεχρημένοι προΡχήματι τάς τε έκκληδί ις και τά πολιτικά διαταράττουσι πράγματα, περιΐόντες άδιαφόρω: έν ταΐς πόλεσιν).

1 Cf. Monmisen op. cit. p. 562 sqq.

288

Богословље