Богословље

не би био прави Бог, тј. апсолутно савршено биће, биће свих бића (ens entium). Крајња консеквенција Брунове монадологије je зато пантеизам: ту je на крају крајева све Бог. Или треба тврдити бесмислицу, као што су неки философи чинили, да Бог постаје? Зар постање апсолутно савршеног бића а то je појам правог Бога није бесмислен, логички немогућан, у самом себи противречан појам? Биће, коме je потребно постајање, не може бити апсолутно савршено биће 1 . Али шта се то тиче атеиста, којима појам апсолутно савршеног бића не означава ништа реално, јер по њиховом тврђењу Бог не постоји? Који су људи атеисти или зашто су атеисти? Зашто или како или кад постају атеисти? Jep, питање je, да ли je и један нормалан човек целог свог живота, у свима свесним тренуцима, и у најтежим искушењима, био увек консеквентан атеист? Пишчево je мишљење да се то мора спорити. Jep ако се може говори™ о религиозном и моралном безумљу, то не спада у психологију нормалног човека. Али то je друго питање које овде није на реду и чак се чини као да није у складу с питањем односа природне науке и религије: толико многи сматрају природну науку као противну религији. Ово последње мишљење пак није само сасвим погрешно, него се, с обзиром на мишљење многих великих представника данашње природне науке, може тврдити супротно. С обзиром на та мишљења мора се човек и нехотично сетити познатих речи Беконових, данас можда више актуелних него у његово доба: да ко само сркне из чаше филозофије а то je данас случај с огромном већином недоучених и полуучених постаје лако атеист, док дубље философско одн. научно сазнање опет враћа човека религији. 2

1 Сам појам савршенства, уосталом, није довољан да се из њега изведе појам Божанства. Исп. С. Stange, Die Gottesanschauung Luthers (Zeitschr. f. system, Theologie, 1930, p. 72).

2 С правом вели С. Цимерман: „Свакако je више комотан него научан начин којим се долази до негације Бога или атеизма. Не дакако теоретског него практичног, тј. до дезинтересирања за проблем о Богу или до практичног индиферентизма. Теоретски би атеизам био она], којему би успјело разорити све знанствене путове, који воде к Богу и у којима je логички основано признање Бога или теизам“. А мало даље, у истој расправи, вели Цимерман: „У име науке ваља рећи ово; кад би тко у име науке безумно тврдио предспоменуте неистине, док свакп честито упућен зна, како су

307

Природне науке и надприродно створење света