Богословље
гања његових мисли. Нико додуше не зна шта je Бог, тј. не може имати адекватан, тачан појам о Богу и у том смислу бисмо могли рећи, следствено, да нико нема праву, потпуну религију. Али ми сви углавном знамо или, боље, осећамо шта je, онај, коме се, бар у невољи, обраћамо молитвом. Сви у истини религиозни, побожни људи разумеју свакако нешто више или мање слично под тим појмом Бога Оца, па се једино у толико и могу разумети кад говоре о Богу. Спинозин Бог није трансцендетни, лични Бог, Бог старог и новог Завета, Бог хришћански и јеврејски. То je чисто мисаони, рационални, филозофски Бог. Јели то Бог коме се можемо молити? Одговор на то, сасвим негативан, дала je на орвом месту јеврејска црквена општина којој je Спиноза дОтле припадао. Наиме, Спиноза je због своје филозофије о Богу, као јеретик, већ у својој 24-öj години, био анатемисан, тј. свечано искључен из јеврејске црквене заједнице (синагоге). Он je после тога само променио име (постао je Бенедикт место Барух), али није прешао ни у коју другу цркву. Шта je дакле Бог по Спинози? На супрот живом Богу религије, Богу као личности, Богу Оцу, коме се молимо, Спинозин Бог се чини и сувише апстрактан, и сувише неодрефен. Бог je „биће апсолутно неодређено“, како вели Спиноза. Чувена дефиниција Бога гласи овако: „Под Богом разумей апсолутно бескрајно биће, тј. : супстанцију која ce састоји из бескрајних атрибута од којих сваки изражава вечну и бескрајну суштину (или суштаство: aeternam et infinitam essentiam). А, пре тога дефинише Спиноза супстанцију као „оно што у себи јесте и само собой се схвата, тј. нешто чији појам не потребује појам никакве друге ствари да би био начињен. Атрибут пак je оно што разум сазнаје на супстанцији као битно за њену суштину 1 . Бог je апсолутно бескрајно биће, вели Спиноза даље, а апсолутно бескрајно je оно, чијој суштини припада све што изражава биће, и у себи не садржи негацију 2 . Бог постојн нужним начином. „Бог или супстанција, која се састоји из бескрајних атрибута, од којих сваки изражава вечно и бескрајно суштаство, постоји нужно“. 3
1 Quod intellectus de substantia percipit tanquam eiusdem'·! essentiam ■constituens. Ethica i, def. 4.
2 Ethica 1, def., explic.
3 lb., prop. 11.
32
Богословље