Богословље

Dei cognitione). А сви, вели, који су размишљали о Божјој природи, поричу да je Бог нетто телесно (Deum esse corporeum negant). Између осталога они то најбоље доказују тиме што ce под телом разуме једна дугачка, широка и висока „количина“ (quantitas), извесног одређеног облика, док међутим, нема ништа бесмисленије него то рећи о Богу, апсолутно бескрајном бићу. Они тврде, вели Спиноза даље, да je Бог створио телесну или просторну супстанцију. Али из које божанске моћи би она могла бити створена, —■ о томе не знају ништа (prorsus ignorant), што јасно показује да не разумеју ни сами (ipsimet) што кажу. Они мисле да се телесна супстанција као супстанција састоји из делова; зато споре да она може бити бескрајна и следствено, да може припадати Богу. Они далье веле да Бог као највише биће, не може трпети, бити пасиван (ens summe perfectum pati non potest), док телесна супстанција, као детина, може трпети, те да зато она не припада суштини Бога. 1 Спиноза je, као што je познато, Декартовац, и по гьему телесна (материална) супстанција у суштини je недељива, пошто се телесност и просторност поклапају (празног простора код Спинозе нема, као ни код Декарта). Спиноза не увиђа, како сам вели, зашто би материја била недостојна божанске природе (cur natura divina indigna esset), кад изван Бога не може бити. никакве друге супстанције, од које би она могла трпети. „Све je, велим ja, у Богу и све што се збива, збива се једино по законима бескрајне природе Божије“ 2 и следује из нужности његовог бића (ex necessitate eius essentiae). Из нужности божанске природе мора бескрајно следовати на бескрајне начине (т. ј. све што се може схватити бескрајним разумом). Jep божанска природа има апсолутно бескрајне атрибуде, од којих сваки изражава такође бескрајну суштину. Бог дела само по законима своје природе ни од кога не нагнан 2 . То следује отуда што изван Бога ништа не постоји. Други мисле. вели Спиноза, да je Бог зато Слободан узрок што он, како они верују, може учинити да се оно, што смо рекли да следује из његове природе, т. ј. што стоји у ње-

1 Ethica, I, prop. 15, schol.

2 Omnia, quae fiunt, per sojas leges infinitae Dei naturae fiunt. lb.

3 Deus ex solis suae naturae legibus et a nemine coactus agit (Eth. L prop. 17).

Богословље