Богословље

Религија je доиста сродна с уметношћу. Многи су чак уметност, нарочито музику, сматрали као еквиваленат религије. Али религија није уметност, или није само уметност. Религија исто тако није морал, није само морал. А код Спинозе религија се губи у моралу. Религија се управо чини, као код Канта, само један узгредан, споредан појав морала. То je неминовно код сваког пантеисте који, као Спиноза, идентификује Бога с природом. Пантеизам искључује правог, живог, личног Бога. Зато je права религија само теистичка религија. Свакако ако се религија, са Шлајермахером, схвати у најширем смислу само као „смисао и укус за бескрајно“, онда се може рећи, као што и чини Шлајермахер, да je пантеизам исто толико оправдан колико и теиззм. Онда се с њим може говорити о дубокој религиозности Спинозиној. Спиноза je, вели Шлајермахер, био скроз прожет узвишеним светским духом. Он je, вели, био „пун религије и пун светог духа“. Свеет о бескрајноме и вечноме пратила je сваки акт у Спинозином животу, у његовом мишљењу и делању. Том свешћу, тим осећањима била je обојена свака Спинозина мисао и свака акција. То су свакако узвишена осећања. Али јесу ли то религиозна осећања? На то ће се одговорити према томе како се схвата религија. О томе, шта je религија, има безброј дефиниција, од врло широких до врло уских. Ако се религија схвати у Шлајермахеровом смислу, онда je Спиноза имао најдубља религиозна осећања; онда се о побожности код Спинозе може говорити више него и код кога другога. Овде не можемо ближе расправљати о томе шта je пантеизам и о његовом односу према теизму, одн. атеизму. Само што се Спинозе тиче, морамо нагласити да je он најчешће сматран као атеист. A довољно je подсети™ да je он још за живота иод самих филозофа 1 оптуживан

1 Тако се између осталих, помињу „два славна писца" од којих Један Спинозу зове irreligiosissimus auto г. коме он пребацује „бестидност и безбожност“. Зато што je тврдио, вели, да су пророштва заснована на имагинацији пророка, подложно} заблуди, и да пророци, као ни апостоли, нису писали по откривењу и заповести Божјој (eo progressus imjudentiae et impietatis fuit, ut prophetiam dependisse dixerit a fallaci imaginatione prophetarum, eosque pariter ac apostolos non ex revelatione et divino mandato scripsisse. Opera 1, 1802, p. 637. Противници Спинозини су га нападали због гьегове теолошко-политичке расправе. Његово главно дело, Е т и к а, штампана je после његове смрти, а Спиноза je, кажу, чак и на самрги препоручио да се на њу у опште не ставља гьегово име lb. р. 640.

Религија Спинозина