Богословље
БЛАГОСЛОВ
Пошто су сигурно старе српске биографије, бар донекле, улазиле у богослужбене књиге, које су се читале приликом празновања биографских лица, то оне имају и сам почетак позиванье на благослов. Четири од узетих биографија почињу ca „отьче благослови“ или обратно „благослови отье“ а само Стефанова „владыко благослови“. Биће да je ово било удешено од писаца биографија за оне, који су биографије при свечаностима читали. Чатац je нрво тражио благослов од настојатеља и онда читао поједине делове. 1 Но благослов се помиње још на много места у свим биографијама и све оне тако рећи кипке благословима. Благослов црквени додељује виши нижему, јер као што смо навели, прота светогорски желео je да се Сава рукоположи у свештенички чин да га после може благословити. (Теод. 79). Уз благослов се на неким местима помигье узима и молитва. Кад je Сава хтео да иде у лавру св. Атанасија „молитвоу вьзеть олъ игоумена.' (Теод. 31). Кад je Сава на путовању по истоку дошао у Скитију и Црну Гору среди су га тамошњи монаси, и он „молитвоу же есть нихь и благословенье npïeMb,..“ (Теод. 189). Исто чини при обилажењу пустињака у Египту (ibid. 191-2). 2 Означујући странице за спореднија места овде ћемо се само задржати на нека интересантнија. Кад je дошао Симеун у Св. Гору, дошли су к њему „вьси светии и прКподобьнии, малии же и велиции чрьньци Светьпе Горы оть малыихь и великыихь монастиреи, оть горь и поустынь и пештерь и пропастии земльныихь сь.. протомь... на благословенье отьць же нашь светыи Симеон благословень бысть Богомь и вьсЬми светыими.“ (Домен; I, 53, 11, 154). Симеун и Сава кад су се одлучили да иду на поклоњење светогорским манастирима „благословена бывыпа игоуменомь...“ (ibid. 1, 55, И, 158). „И благослови любимааго сына CBoiero кирь Савоу и вьсь сьборь светыихь чрьньць - ·,, (ibid. I, 78; И, 173). Ово je благослов цред смрт. Кад су Светогорци нули за долазак св. Саве из Никеје где je посвећен за
1 Да су се биографије читале у манастирима сведочи донекле то Што су преписиване од стране калуђера у најтежим данима, заједно с другим црквеним књигама. (в. Л. Мирковић, op. dt.).
2 О узимању молитве као благослова види код одељка .молитве и мољеше“ у овом раду.
61
Литургички матернјал у старим српским биографијама XIII века