Богословље

на празник „и поклони се свегЬи Богородици,“ (Домен. 11, 127). После тога Сава je био у лаври св. Атанасија „поклони се гробоу светааго, и ц-Ьловавь светоую црьковь и игоумена и вьсоу братию“ (Домен. 11, 138, ср. кад то чине Сава и Симеун заједно Теод. 42—3). Као што се види уз поклањање црквама место се помиње и целивање. Враћајући се из Константинова града тамо je св. Сава ишао односно тражења Хиландара, при повратку у Хиландар „цТловавь светоую црьковь“ (Домен. 11. 161). Други пут кад je као новоосвећени архиепископ наишао преко Св. Горе каже се да „шкловавь вьсе светьпе црькьви и чьстьнааго отьца прота Светьпе Горы...“ (Домен. 11, 225). Под целивањем цркава треба разумети целив св. престола и св. икона којима je црква посвећена што и данас свештена лица, кад уђу у олтар врше. У беседи Савиној о јеретицама читамо овакво место: „покланшемь се дрТвоу чьстьнааго крьста, и светыимь сьсоудомь чьстьныимь и божьствьныимь црькьвамь и м-Ьстомь светыимь покланшемь се чьстьномоу образоу пр-Ьсветьпе Богородице и вьсечьстьныихь божиихь оугодьникь образомь...“ (Демон. И, 237 —8; ср. Теод. 149 Joui о поклону црквама, гробовима светитељским и другим светињама поминье се на овим местима: Доментијан, I, 55, 56; Домен. И, 127, 158, 159, 225, 226, 228, 237—8, 280. 281, 302, 325; Теодосије, 13, 22, 24—5, 32, 42—3, 135 итд. Посећујући св. Сава цркве и светиње по истоку, биографи, нарочито Доментијан увек наглашавају да je, где je год дошао учинио поклон „и тоу поклонивь се чьстьно“, или „и тоу поклонивь се по достошнию“, или само „тоу поклонивь се“. Овакви изрази се сретају приликом свзке посете Савине некоме светоме месту. б) Подизање руку. Сава говори за свога оца да прет ходно, пре молитве, у којој даје благослов наследницима својим „въздlзвь роуцТ начеть“ (168). Доментијан говори такође о Симеуновом подизању руку „прТподобьн'Ьи и свегЬи роуцТ свои вьздТвь кь вышьншмоу’...“ (I, 79; И, 174), али он не наводи молитву, него само овај акт подизање руку узима као скрушеност и покајање Симеуново пред смрт. Стефан помињући случај када су на Немању напала браћа, каже: „онь же вьздвигь очи и свои на небо вьпишше кь владнцТ CBOieMoy изь глоубини срьдьчьныге и кь страстотрьпьцоу Христовоу Гешрьгию ...“ (5 Домен. 1,8). Даље по Доментијану говори се о Немањином подизању руку кад je чуо да се

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века