Богословље
приспТ врТме кь славословию божьствьныимь и оутрьниимь п'Ьснемь. Богохвальномоу же кирь СавТ вьсоу ношть неоусыпьно бьд'Ьншс пршемьшоу .. даље каже како je Сава оставио једнога брата монаха да послужи Симеуну, а он je пошао у „сьборь братше на славословию оутрьшааго богословша" (I, 76; 11, 173). Кад су браћа напала Немању, Стефан нише, како je Немања изашао у сусрет непријатељској војсди и стигао близу града Звечана. Ту je изабрао једног јереја и послао га у цркву св. Ђорђа, која се ту близу налазила „мольбоу шбнощьноую творити, пакы же и лутоурьгию и вьсоу слоужьбоу нощьноую по редоу..“ (6). После вршења службе jepejy се, кад je заспао, јавио св. Ђорђе. (Jepej се овде још зове презвитер). За Немању се даље каже, како je после победе вршио „дьневнше же и нощныге слоужьбы“. Доментијан прича о истом догађају, само он каже да je Немања послао, не једнога него више свештеника и ови „по повелению господина“ (тј. Немање) сьтворише вьсеноштьноге стошнше и оутрьнюю слоужьбоу, и по томь светоую и божьствьноую литоурьгию; по молитвЬ же мало пр-Ьклоньшимь се“. (18). За св. Скмеуна и Саву се каже да су у Св. Гори проводили „вь пТнихь и вь бьдТнихь и вь мольбахь чьстьныхь дьнь и нощь“ (Стеф. 13). Кад je Стефан добио крст од часног дрвета, послан од Симеуна по Методију „ськоньчавъ слоужьбоу пришьствша светааго и чьстьнааго и живо творештааго крьста“ (Домен. I, 68). За време помена св. Симеуну, пре него што се појавило миро из његове раке „богословию вечерьшемоу сьврьшеноу бывьшоу..“, даље се каже како je св. Сава дао кључе од дркве проту a овај „ипарьху“ 1 своме, и онда Сава иде на пирг где деле ноћи остаје у молитви с браћом манастирском „и приспТвьшоу времени агрипини 2 ... и начете нТти агрипинию по чиноу и оутрьню...“ (Домен. I 86-7; И, 187; ср. Теод. 70-1). Beh поменути поп Иларије као Савин изасланик кад je приспео у Студеницу „сьтвори обычьнаш славословит и обьноштьнше стоганиге и оутрьниимь п'Ьснемь сьврьшеномь бывьшиимь.. отьслоуживь светоую и божьствьноую литоурьгию..“ (Домен. I, 115; 11, 216.) Теодосије говори о истом догађају и
1 Ваљда he битн црквењак.
2 Грчка реч од «αγρυπνειν« бдети. Овде значи бденије.
67
Литургички материјал у старим српским биографијама ХШ века