Богословље

изборни сабор зато му се може и веровати. Што летописац, помиње магнате и властелу биће да je мислио на знатније и угледније личности из народа. Избором Пајсијевим за латријарха почиње епоха његовог конструктивно? и активног рада. По записима, који су нам се сачували, ми, делимично, можемо створити преглед његова рада. Он се у записима помиње врло често; више него иједан патриарх наш. Записи обично бележе његов пут, саопштавајући истовремено датум и годину, као и место у коме се налази. Најраније Пајсијево путовање, које се помиње у записима пада 1620 године. Те je године био у манастиру Жичи и одатле однео књигу „тетроептшпе“ у пећску патријаршијску цркву. У запису, који je он сам писао, забрењује се да се узме „док се по вољи Божјој не обножи горе поменута архиепископија Жича.“ Овде je важно, да Пајсије говори о обновљању Жиче, што значи, да je она тада била запустела. Према белешци ђакона Атанасија 1 прва запустелост Жиче била je уXV веку и тада за сто година беху манастири пусти.“ г За других сто година прилике су се измениле: једна трећина манастара обновлена, а две трећине су и даље остале порушене. „Второе запустЪше“ било je при крају XVII века, после 25-годишн>ег ратовања* зато није јасно о коме обновљешу говори Пајсије τηλι пре, што и г. Петковић мисли, да je у броју обновљених манастира била и ЖичаА Г. Петковић je прочитао један запис, који je урезан у живопису јужно од источног олтарског прозора. Запис гласии: „Висарlош зји ( 7110)“ то јест 1602, што би значило да je Жича радила те године. 1631 године Пајсије je опет био· у Жичи: „вь лТто 7139 приход(и)хь азъ смирении Паесеи паTpiapx.“ 5 ' Према реченоме неко обновљење Жиче извршено je између 1620 и 1631 године. Друго Пајсијево путовање пада 1623 године. Те je године био у манастиру Убошцу, „еже въ АггеловЪ Тополници.“ 6 Судећи по запису он je тамо ишао по запису братије. Можда да расправи какав спор ; Паки беше некой брать оутаия от нас.

1 Споменик Академије, V, с. 31.

3 Др. В. Р. ПетковиН, Манастир Жича, Београд, 1911 с. 19.

8 Ср. Споменик Академије, V с. 22.

* Др. В. Р. Петковић, цит, дело, с. 19.

Е Љ. Стојановић, Записи, IV с. 134, бр. 6721.

6 Љ. Стојановић, I, с. 296, бр. 1080.

130

Богословље