Богословље

Анђелова Тополница.“ 1 Тако je, не одређујући ближе, помиње и Пајсије. 1625 године Пајсије je такође путовао. Из записа, који говоре о овоме путовању не може се дознати место где je путовао. У запису стоји само ово; „Cia лТствица w манасп'ра Богослов Bмрак(?) нађи>х 8 Грамждане (?) 6'iax и вьзе и Прохоръ, и други \|галтиръ 8 лгЬне. Ако Бог да (да) се обнови, да се паки подадß 8 кога останоу по моей съмръти. Смиренны Пагсеи арххепископъ лТто 7133“. 5 Из записа се види јасно салю то, да je Пајсије негде путовао, али где не може се одређено рећи тим пре што реч Bмр ак, можда у опште не означава место, него je употребљена као прилог и значи увече = умрак, како се тај израз и сада употребљава код нас, напр. у Херцеговини. Назив Г рамждане означава име места, али ми не можемо дознаги где се оно налази. У Речнику Места наше краљевине помиње се село Гражданин у срезу шарпланинском, у непосредној близини Призрена, 3 који je најближа државна пошта за ово село. У Речнику нема више ни једног места са сличним називом. Године 1626 Пајсије je био у Бечкереку. У запису се не говори ништа о узроку његова путовања, и о његовој мисији тамо. Само стоји: „Богохраними град Бечкерекъ оу лТто 7134. Oav'ceH“. 4 Године 1627 Пајсије je био у Срему : „ПBть 8 лТто 7135. Пагсеи смерени, Срем“ 5 Код Руварца стоји, да се je ово догодило 1630 године. 6 Док у једнол! другом запису, за који се не може категорички тврдити, да се директно односи на Пајсија стоји: „Земљга СрТм. Лето 7137 ; 7 То je 1629 година. Тада je посетио манастир Привину Плаву у Горњем Срему и био у селу Врднику. 8 Узео je из лшнастира књигу, коју зове „Чатовникъ съ образи" и то „извода ради.“ По запису судећи „м’ного мльви тода бис(тъ)“ због ове књиге.

1 С. Станојевић, Енциклопедија, кн>. IV. с. 942.

3 Љ. Стојановић, Записи, IV, с. 126, бр. 6659, ср. ibid., 1 с. 312, бр. 1169.

3 Речник Места, II део с. 108.

4 Љ. Стојановић, Записи, Iс. 314. бр. ~ 1180.

5 Ibid. бр. 1186.

6 Ил. Руварац, О пећским патријарсима, с. 62.

7 Љ. СтојановиН, Записи, I, 318, бр. 1209.

« Ibid. 111. с. 168 бр. 5652.

132

Богословље