Богословље

лективним радолs свега кијевског ученог друштва, које je створио м. Петар Могила и његови претходници. Слично књижевним радовима, као што су били „Λίθος“, или „Τερατούργημα“,, или „Εξεγεςις“, СО je било мисао м. Петра Могиле, али je доцније било створено и „отполировано (= обрађено) у кијевском могилином колегиуму атенеуму“ (види: ibid. стр. 288. упор. стр. 296 ff. упор. стр. 303 ff.). Према томе аутори нису у праву, кад својој књизи, коју разгледамо, дају наслов овајг. „La Confession Orthodoxe de Pierre Moghila, métropolite de Kiev (1633. —1646.):,.“ Мало касније ћемо видети, да у овом наслову има и других погрешака.. У корист наше претпоставке о СО, као колективном раду говоре и општи теоретски разлози. СО претставља сасвим изузетан рад вероучитељног, катехизичког карактера. Оно je од свога аутора осим изванредних личних способности и нарочито опширних енцикопледичких знања, тражило још и специјалног ситног, напорног и уморног дуготрајног рада у виду скупљања огромног материјала, разликовање неправа, систематизације, чисто стилистичке обраде и т. д. Али за све ово није м. Петар Могила имао ни времена ни физичке могућности. Није много вероватна претпоставка писаца, да je СО могло бити готово већ 1630 г. (р. XLIV.). Сетимо се само, да je м. Петар Могила тек 1627. г. био изабран за архимандрита кијевског печерског манастира. Он je онда био још лаик, младић својих 28-29 година. За архимандрита je био постављен тек почетком 1628. г., а 1629 и 1630. г. г. je јако заузет различитим бригама и неодложним пословима око печерског манастира и уопшге православља у Пољској, при чему je он морао подуже отсуствовати из своје обитељи (види: ibid стр. 174. ff.). Јасно je, да м. Петар Могила апсолутно није могао да ради на СО. Међутим ми лако можемо погодити, зашто je за писце књиге коју расматрамо, била потребна категорична тврдња, да je баш м. Петар Могила био творац СО-а. Они одлучно стоје на гледишту да je м. Петар Могила био убеђени присталица и бранилац идеје о унији. Пољски краљ Сигисмунд 111. зато je je бајаги и дао м. Петру Могелу печерску архимандрију, што „hic promiserit unionem“ (р. XII.). И као кијевски митрополит, Петар Могила, по речима аутора увода, „иако се баш није озбиљно бринуо за унију са Римом, показивао je ипак бар из-

169

Оцене и прикази