Богословље

je скроз неоснована тврдња да ja не могу „да се децизивно решим би ли пристао уз мишљење да je код Израелаца постлало продавање жена за удају или не“. Jep ако ja на стр. 5 побијам мишљење да je Јаков служио због тога да заслужи своје жене, или случај Давидов (1. Сам. 18,25) или Осијин (Ос. 3,1) сваки објективан критичар разумеће да ja ту устајем против теорије куповања. То отворено говоре и моје речи: „не може, дакле, имати доказну снагу теорија која се заснива на несигурном темељу. Али против те теорије „куповања“ говори већ та чињеница, што се „mohar“ није давао родитељима ... него самој невеста, која je уз то, често, доносила још и већи мираз него што je био „mohar“ (стр. 5); „затим: сви та наведени примери не могу доказати да се жена код Јевреја куповала... Mohär je био младожењин дар невеста“ (стр. 6.). Ja мислим да ту сваки лајик може видети да устајем против те теорије, у колико се односи на Библију. О томе би се, можда и г. рецензент боље уверио, да je загледао у „Богословље“ 1927 стр. 86, на које се позивам у 2. примедби. Потпуно се извраћа смисао мојих речи, када се вели да постављам тврдњу „да за мушкарда не постоји забрана прелуба“ а одмах затим да цитирам Девтероном, 22,22. Лев. 20, 10, па и на тај начин сам себи контрадицирам, ако не горе. Ja то у опште не тврдим, него je то конструкција г. рецензента, jep на стр. 16. код мене стоји овако: „док у закону нема никаквих одредаба којима би се захтевало да мушкарац буде веран својој жени, дотле се за прељубу са женине стране, предвиђа смртна казна“. Говори се, даке, о ожењеном мушкарцу, који не мора бити веран својој жени, ja то и сада категорички тврдим. Безбројни су примери у Библији који нам о томе говоре. Док су саме законите жене давале својим мужевима наложнице т. ј. наводиле их да им буду неверии односно да изврше прељубу (Сара даје Авраму Агару, Лија и Рахиља дају Jaкову своје ропкиње, Давидов и Соломонов однос са многобројном иночама и т. д.), што значи, да не постоји забрана за ожењеног човека, да се не сме упуштати у односе са другим женама. Постоји, само, забрана дирања у туђи посед т. ј. у удану жену или верену девојку, али на пр. при односу са обичном женом одн. ропкињом (исп. Лев. 19, 20. 22), не кажњава се човек због тога што није био веран својој жени.

186

Богословље