Богословље

одговара јеврејском „massa“. И Девтероном. 16, 3 употреблена се израз „lehem ‘oni“, за бесквасни хлебац, а и при јављању Христовом Луки и Клеопи у Емаусу, Христос Λαβών τονάρτον, εύλόγησεν καί κλάσας έπεδίδου αύτοΤς (Лук. 24, 30). А тај άρτος безуветно je био бесквасни хлеб, jep се то догодило одмах иза првога дана пасхе, дакле у једном од оних седам дана, за које се време имао јести бесквасни хлебац. И вино се пило при јелу, не само на пасху него и код других јела. И увек при пометку јела изговарао се благослов („berakha“) благодарности Богу над вином. (Ber. VI, 5.; Beer. 97). Врло место се идентифицира чаша којом je установлена пресв. евхаристија, са трећим врчем, од четири обична врча вина при пасхалној вечери (Beer. о. с. 97.), jep се узима у обзир израз ποτήριον της ευλογίας код апостола Павла (I. Кор. 10, 16). Вино се благосшьало пре благослова хлеба, и тако приказује јеванђелист Лука (Лук. 22, 19.), док код Марка (14, 22) и Матеја (26, 96.) Исус најпре благосиља хлебац а тек затим вино. Док би се дакле, код Луке могло помишљати само на први врч вина т.ј. на почетак вечере, дотле се код друге двојице може мислити само на врчеве за време вечере, а како се благослов увек изговарао, јасно je да се у тим јеванђелским вестима не може наћи доказ, да се ту ради о пасхално] вечери,, када нема других доказа. Против тога да je то пасхална вечера говори и заједнички врч који Исус пружа ученицима при вечери (Марк. 14, 23. Мат. 26, 27. Лук. 22, 17). При пасхалној вечери обичај je найме да сваки члан друшгва („habura“) има своју чашу а никада да je само једна заједничка, (Pes. X, 1.), док je заједнички врч био уобичајен код симпосиона Грка и Римљана (Beer, о, с. 97.). За пасху би могло говорити то, што на крају јела Исус и ученици поју (όμνήΡαντες; Марк. 14, 26. Мат. 26, 30.), па изгледа да се то односи на рецитовање т. зв. халела (Псалам 113 говара према смислу појању псэлама, jep у Септуагинти за превод глагола „hillel“, не употребљава се израз ύμνεϊν него αίνεϊν 1 , дакле би морао стајати и у јеванђељима. ‘Y μνεϊν одговара јеврејском „zimmer“ (исп. LXK. Ис. 12, 5. I. Дневн. 16, 9.)

1 Hatch-Redpath, Concordance to the Septuagint sub αϊνεσις, αίνος; Beer, о. с. 99.

197

Да ли je Христова последња вечера била пасхална