Богословље

1638 молио je рмањски игуман Василије цара Фердинанда, да му допусти да са својим калуђерима подигне манастир у Хрватском приморју, где je већ било насељено доста нашег жив.ъа,. али није добио дозволу. ' 1642 године фенерал Вук Франкопан одвраћа царз, да нашим калуферима не допусти подизање манастира. 2 Гроф Тржачки, одговарајући 15 децембра 1642 на питање цара Фердинанда, да ли треба удовољити молби рмањских калуђера, мисли, „да не треба дозволити подизање манастира ни боравак калуфера на граници, јер православии попови и калуђери више зла наносе него добра.. .. кад би нестало и досадањнх српских попова и калуфера са границе онда би се Срби, а особито млафи свет мефу Србима, из оскудице: својих попова, преклонили католичкој вери.“ 3 За време Пајсијеве управе пећском патријаршијом, 1625 године, пада покушај унијаћења Срба Жумберчана. Идеју за то унијаћење дао je љубљански бискуп Тома Хрен. „Он се постара, вели Ивић, да и римску курију ангажује против шизматичких Срба те je бечки папски нунције захтевао од аустријске владе, да протера Србе свештеника из Жумберка.“ 4 На пропагирању уније мефу Србима у Жумберку нарочито je радио жумберачки капетан барон Ернст Парадајзер, „али га нико није хтео послушати“. Ради больег успеха уније предлаже љубљански бискуп Хрен, и ректор загребачке језуитске колегије Петар Љибић Ратном Савету, да се у Загребу оснује један Семинар на трошак доњо-аустријских земаља и да се у њ примају сиромашна српска деца из Жумберка, да се ту одгоје и „поуче католичкој вери и церемонијама.“ Задатак им je био, да по свршетку Семинара „своје сународнике изведу из заблуде и приведу у крило католичке вере.“ 5 Овај предлог примио je градачки Ратни Савет. Има случајева, да су пограничне аустријске власти враћале натраг у Турску српске свештенике и калуфере проглашујући их за турске шпијуне и непоуздане људе 6

1 М. Грбић, цит. дело, с. 172—173. 2 ibid.

3 Др. А. Ивић, Мигр. Срба и Хрв. с. 125. 4 Др. А. Ивић, Марнанска епископија, с.

5 Др. А. Ивић, Из Прошлости Срба Жимберчана (Спом. Срп. К. АLVIII (11). с. 29.

6 ср. код ИвиЬа, Марч. еп. с. 160.

254

Богословље