Богословље

Урошеве смрти узима 4. децелlбар 1731 (Споменик 111, с. 95), a један познији Летопис (Споменик 111, с. 139) 5, децембар. По Сеченичком Летопису дан Урошеве смрти je четвртак. По Ил. Руварцу већ je Љуба Ковачевић мислио да летописац тај сам побија вредност својој сведоџби, јер je 2. децембар у 1371 години, пао у утора к, а не у четвртак, а четвртак je те године био 4. децембра. 1 И Јиречек je мислио, да je Урош умро 4. децембра 1331, два месеца после маричко битке. 2 Сва три Србљака за датум Урошеве смрти узимају 2. децембар. Ил. Руварац се у својим Прилошцима агиолошким 3 позабавио питањем: коса je датума умро Урош. Пајсијев навод, како га потврђује један доста стар запис („МЬсеца дек в прЬстави се царь Оурош“), 4 по Руварцу побија сам себе јер истовремено наводи, да га je убио 2. децембра Вукашин. А ово дије било могуће, jep je Вукашин 25 септембра погинуо на Марици. Овоме Руварац додаје, да се све „до те 1462 године (када je „скупа са житијем цара Уроша“ састављена и служба), није у српској земљи знало за свеца, цара Уроша, нити се у ■српским црквама појала служба св. мученику цару Урошу, те je поменути патријарх српски Пајсије морао под своју старост састављати најприје тропар и кондик, а после и целу службу новојављеном мученику. 5 Он je саопштења свих, горе поменутих, података одбацио и као тачан податак о Урошевој смрти узео онај, који je забележен на Уставу о помену светих ктитора манастира Хилендара, a који je написан 13. новембра 1382, салю једанаест година после Урошеве смрти. „И у том je Уставу назначено, да се цар Урош преставио З-ћег, а не 2-ог или 4-ог децембра.“ 6 Ово тврђење поткрепљује се и још и податком једног записа: „М-Ьсеца дек (ембра). г. прЬстави се Оурошь царь в’тори сынь прьваго цара Стевана.“ 7 Ипак има код Пајсија нешто тачно. Он на пр. тачно по-миње, да су постојале две партије за и против Вукашина. 8

1 Ил. Руверац, Прилошци агиолошки (Српски Сион, 1898, с. 423). 2 К. Јиречек, Историја Срба, I, с. 327.

3 Ил. Руварац, ibid, с, 423—425.

4 Љ. Стојановић, Записи, 111, с. 71, бр. 5022, Ср. Гласник, XI, с. 193. 5 Ил. Руварац, ibid с. 423.

6 ibid, с. 423—424.

7 Љ. Стојановић, Записи, 111, 68, бр. 5005, ср. Шемат. Б.-К. 1883, 73 8 Ср. код К. Јиречек, ibid. С, 320.

275

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски