Богословље

са старим начином писања Житија, којем je очевидно писан тежио. 1 Ово дело, које обрађује најтрагичнији исечак из наше ередњевековне историје, писано je под јаким упливом неке фаталности без дубљих психолошких и генетичких истраживања многобројних и разноврсних узрока нэшег националног слома. Он, писиц овога дела, подвукао je на неколико места топло и убедњиво, шта je например Душанова смрт значила за нашу националну судбину, али увек са две линије само, са два узрока да све, сва акција потиче од Бога и ђавола. А тако je, углавном, мислио и народ чију je традицију он примио. 2. Служба Цару Урошу. Друго Пајсијево дело Служба св. Цару Урошу, или како je сам Пајсије назвао: „Память иже во святыхь, блаженнаго, младаго царя, Оуроша и мученика,“ налази се у београдском изданьу Србльака од године 1861, које се, као што се каже у самом почетку овог издања, ничим не разликује од римничког (1761) и московског (1765) издања, Римнички Србљак издан je трудом арадског владике Синесија Живановића са рукописа (или његова преписа), који je 1714 г. преписао раковачки јеромонах Максим по наређењу свога игумана Теофана. Максимова рукописа данас нема. (Ил. Руварац, Прилошци агиолошки, Срп. Сион, 1898, с. 559 и 570). Ил. Руварац држи, да je Пајсијева служба Урошу штампана у Србљаку, 2 а П. Поповић вели, да није још издата. 3 О години када je писана служба цару Урошу не може се рећи ништа поуздано. По Ил. Руварцу године 1584 објавио се свети цар Урош и пошто није имао ни житија ни службе Пајсије му напише и једно и друго. 4 Руварац не помиње, које je године то било. Међутим сам Пајсије на крају Житија вели,, да je „по некоих мимошьдших вр-Ьмень“, пошто му се јављао у сну цар Урош, написао му тропар и кондак („изложих емоу тропарак, и кондак“). 5 Касније када je он дошао да се поклони Урошевим моштима, Урош му се опет јавио и поновио своје

1 Ст. Новаковић, Примери Књижевности и Језика, с. 229; 2 Ср. Гласник XXII, с. 213; 3 П. Поповић, Преглед Срп. Књижевности. 4 Ср. Ил. Руварац, О Пећским Патријарс. (Истина) с. 307—308. 5 Гласник XXII, с. 231.

277

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски