Богословље

по учењу св. Нила, јавља се као „први свети подвиг“, нарочито тада, кад човек, руковофен само жарком вером у Бога оставља све: родбину, другове, имање, и иде у туђину с тврдом одлучношћу, „да посвети себе подвигу трпљења“. Ако je овакав човек сталан у својој одлуци, то изабрани животни пут неће закаснити да однесе његову душу на високи ступањ врлине и да на позлаћеним крилима брзо одлети на само небо. Али „непријатељ душе“ настоји, да подсече крила оваквом животу, натурајући монаху злу мисао о напуштеном завичају. Ове напасти непријатеља особито су јаке, кад je „тело подвижника изнурено болешћу, а душа жалошћу“. У таквим случајевима непријатељ „као ноћнигавран (ö νυκτικόραδ), налеће на подвижника са мрачним помислима“ (τήν των λογισμών νύκτα), да напредовање у врлини не зависи од „места“, већ од „начина живота“. Према томе и код куће, у заједници и присуству рођака, могуће je заслужите награду за узвишени живот, „jep многи и не остављају завичај достигли су врхунац врлине“. Сем тога зли демон натура такође и мисао, да у кругу рођака има средстава против телесне болести и да се због тога не морају трпети физичке муке и страдања, каквима je изложен живот у туђини. Најпосле непријатељ описује монаху радости и весеља, која би обузела рођаке при његовом повратку кући. Jep ньегов одлазак у туђину довео je све његове пријатеље до неутешне туге. Против оваквих лукавих и злих помисли, које изазивају „унутрашњу буру“ у души подвижника, св. Нил препоручује поуздана средства, а то су: тврда вера, трпљење и непрестана благодарност Богу 1 . 2. Монах je приморан такође да води одлучну борбу са преварама духа блуда. Овај демон особито напада на оне монахе, који су унеколико већ стекли бестрашће у телесним ПОЖуДЗМа (του έ«ι·θυμητικου μέρους κτήσηται άαάδειαν). ЛуКЗВИ Дух, CBOјим помислима, предочава подвижнику слике „људи и жена,. који играју“ (άνδρας καί γυναίκας καίγοντας), И на ТЗЈ НЗЧИН принуђује монаха да буде посматрач срамних слика. Али ово демонско кушање, како вели св. Нил, није трајно, јер „усрдна молитва“, у вези с постом, бденьем и духовним размишљањем, гони га као „суви облак“. 2

1 Ad Eulogium cap. 11 col. 1096 BCD 1097 A.

2 De malignis cogitationibus cap. XXII, col. 1217 CD.

313

Демонологија св. Ннла