Богословље

кратких реченица и израза као што то чини Јустин Филозоф, слика би била од прилике иста. Стварно, би ли се могла целокупна литургија клементинска приказати у неколико речи? Шта би била тада садржина њене евхаристичке молитве? Зар није молитва благодарности Богу Оцу свега за сва доброчинства Његова и Његовог Сина и Светог Духа? Зар није пр ослављење и хвалевье Оца и Сина и Светог Духа? Такве бар изразе ми налазимо у евхаристичком канону литургије CAVIII: εις αίνον της Ρης μεγαλοπρεπείσς (12, 27.)... ύπερ απάντων σοι ή δόξα δέσποτα παντοκράτορ... 1 И не само у клементинској литургии; овакви изрази могу се наћи и у евхаристичком канону других литургија старог доба. Тако например евхологиј Серапиона Тмуитског садржи: άξιον... έΡτι... αΐνεϊν, ύμνεϊν, δοξολογεϊν... 5 ; литургија св. апостола Јакова: άξιόν èdu.,. σέ αΐνεϊν, Ρέ εύλογεϊν, σέ προΡκυνεϊν, Ρέ δοξολογεϊν... 3 ; литургија апост. Марка; ά.ξιόν έστι... σέ αΐνεϊν, Ρέ ύμνεϊν... σο'ι άνΑομολογεϊσθαι.Α Овим дакле речима почиње евхаристички канон ових и још многих других литургија. Богу Оцу приноси се у молитви „praefatio “ слава и хвала за све што je Он учинио роду људском, и даље за тим у молитвама „sanctus“ и „анамнезе“ говори се о дејству Сина Божијег, док се у епиклези моли за силазак Светог Духа. Све су евхаристичке молитве, resp. делови једне евхаристичке молитве (или евхаристичког канона) обраћени Богу Оцу, само што се у првом велича Отац, док се у осталим деловима те молитве говори о Сипу и Духу. Ово je изгледа једна стара литургичка традиција, доцније санкционисана каноничким нормама. (сан. 21 111 картагинског сабора.) Сасвим исто налазимо и код Јустина Филозофа (I Apol. 65, 3): „... и тај (епископ) износи хвалу и славу (αίνον καί δόξαν) Оцу свега именем (διά του ονόματος) Сина и Светог Духа и врши подробно благодарење (εύχαριΡτίαν) за то што нас je Он тога удостојио....“ Литургије старог доба знају join и нарочита благослов епископа (resp. свештеника) речима II

1 L E W, 15; 18; Funk, I, 498; 504.

2 Brightmau, The Sacramentary, of Serapion. Jorn. Th, St 1899 ocf. p. 104.

3 LEW, 50.

1 ibid., 125.

335

Епиклеза