Богословље

љенског сабора халкидонског (451. г.); б) цезаро-папизам; в) разлику хришћанског Истока и Запада у богослужбеним обредима и обичајевима, канонској дисциплини и начину разумевања истина вере; у другој (р. р. 101 -263.) о почетку „византијске схизме“ при п. Фотију, посепце: о смислу, броју и извору „фотијанских“ и:пада против западних хришћана (артик. I), о примату блаженог апостола Петра код византинаца IX. в., пре п. Фотија (арт. 2.), о примату римског епископа код истих византинаца (арт. 3.), о примату не само блаженог Петра, већ и римске катедре по речима и делима п. Фотија (арт. 4.), о несугласицама између Грка и Римљана у питању о исхођењу Св. Духа пре IX. в. (арт. 5.), о почетку несугласице, која je наступила у IX. в., за време римског епископа Лава 111-г у вези са његовом наукой о исхођењу Св. Духа (арт. 6.), о исхођењу Св. Духа по науци п. Фотија (арт. 7.) и о осталим нападима п. Фотија на западњаке (арт. 8.); у трећој (р. р. 264 —392.) о завршегку византијске схизме под п. Михаилом Керуларијем, посепце: о односу између две цркве од п. Фотија све до напада п. Михаила Керуларија на латине (арт. 1.), о п. Михаилу Керуларију и кардиналу Хумберту (арт. 2.), о примату ап. Петра и римског епископа код византинаца у X—XI в. в. (арт. 3.), о доктрини исхођења Св. Духа код византинаца у X—X. в. в. (арт. 4.), о спору поводом употребљавања пресног хлеба при евхаристији у латинској цркви (арт. 5.), о осталим оптужбама грка против латина (арт. 6.), и у четвртој глави (р. р. 373—391.) о узроцима византијске схизме по причањима источник историчара и богослова и то од XII—XVI в. (арт. 1.), од XVI—XIX в. (арт. 2) и новог века (арт. 3.). Други трактат (р. р. 392 држи у себи кратки преглед историје источног богословља од Михаила Керуларија до нашег времена, састоји се из три одељка, од којих се сваки дели на неколико глава тако, да се у првом одељку (р. р. 393—480.) византијско богословље посматра са стране његових извора и особина (гл. 1.) и затим излаже се његова историја у току првог периода од 1054. до 1220. г. (гл. 2) и у току другог периода од 1220. до 1453 г. (гл. 3.), у другом одељку (р. р. 491—545.) даје се историја источног бо гословља нове епохе, и то најпре специјално грчког богословља у току првог периода од 1500 до 1612 г. (гл. 1.), другог периода од 1612 г. до 1723 г. (гл. 2.), трећег периода од 1723 г. до

363

Оцене и прикази