Богословље

свећен питању о броју и особинама чинова свештенства код источњака (бајаги 5., чак можда и б) и латина (7 боље 8); у седмој (р. р. 441. —473.) о тајни брака у шест одељака, од којих последњи (р. р. 470.—473.) говори специјално о власти, која доноси законе о браку; те напослетку у осмо] глави (р. р. 474. —490.) о тајни елеосвећења у пет одељака, од којих се у последљем (р. р. 489. —490.) вели о „euchelaeo mortuorum". Tomus IV.-ти дели се на две неподједнаке с обзиром на број страна половине. У првој мањој половини (р. р. 9.—202) садржи се „tractatus de novissimis“, или есхатолошка догматска наука. Трактат има у себи пет глава, од којих се свака дели на неколико одељака (од 2. до 7.). У прв о ј глави (р. р. 13. —35.) излаже се наука о смрти и посебном суду, у другој (р. р. 36. —164.) о различитом стању душа и одмазди после смрти, у трећој (р. р. 165. —178.) о различитим начинима помоћи мртвим од стране живих у вези са питањем о дејству ових начина, у четвртој (р. р. 179.—196.) о другом доласку Христа Спаситеља, васкресешу мртвих и крају овога света, и у петој глави (р. р. 197.—202.) о одмазди после свеопштег суда. Другу много опширнију половину тома (р. р. 203 до 642.) заузима „tractatus de ecclesia“. Овај последњи сем претходних напомена (р. р. 203. —273.) састоји се из девет глава, које се опет деле на мање више (од 2 до 12) параграфа. У првој глави (р. р. 212 —273) расправља се о садашњем стању и управљању источне, односно грчко-руске цркве; у другој (р. р. 274. —293.) о општем појму и различитим дефиницијама речи: „црква“ код православних догматичара; у трећој (р. р. 294.—319.) о члановима цркве, или о ширењу васељенске војујуће цркве и о неопходности припадања цркви ради спасеша по науци источних богослова; у четвртој (р. р. 320.—423.) о примату апостола Петра и римског епископа у неточно) цркви после евршетка схизме; у пето] (р. р. 424. —449.) о источним приматима (de primatibus orientalibus); у шесто] (р. р, 450 —463.) о пентарохији и тетрархи]и; у сед мо ] (р. р. 464. —528.) о непогрешљивом учительству цркве по учету православних богослова; у осмо] (р. р. 529. —597.) о својствима и знацима цркве према учешу православних богослова, иудеветојглави (р. р. 598. —689.) о узајамном односу и савезу између цркве и државе на основу исто-

365

Оцене и прикази