Богословље

науку од њеног почетна и до наших дана. За тај свој рад писац je врло марљиво скупке најбогатији и најразноврснији материал, односно литературу. Уњеговим врло многобројним и већим делом тачним цитатима ми налазимо приказе готово свих мање више значајних православних богословско-догматских радова закључно до најновијих и то не само посебних, већ и оних> који су се штампали у различитим богословским часописима. Наравно да има овде, као и на другим местима, случајних и понекэд чак занимљивих омашака код аутора. Тако н. пр. у трећем тому на стр. 481. прим. 1, он цитира малени чланак познатог петроградског догматичара-професора А. Л. Катанског о тајни елеосвећења, наштампани у часопису: „ХристЈанское Чтенlе“, међутим док сасвим не спомиње о капиталном раду истог научника о светим тајнама уопште, о коме он, види се, сасвим и нема појма, јер не би он иначе пропустио да га цитира поред толико неозбиљног и потпуно дилетантског рада, као што je састав јеромонаха Тарасија (види t, 111. стр. 28.—24). Сакупљени веома опширни материјал литературни, па такофе и сва уопште питања, везана са предметом његова рада, писац je проучио пажљиво и до најмањих детаља. Његова опажања и закључци, засновани на таквом студирању предмета, заслужују пуну пажњу православних богослова и то не само догматичара, већ и оних, који проучавају друге струне богословске науке. Тако н. пр. у трећем тому свога рада, у одељку под насловом „De transsubstantione particularum seu των μερίδων“ на стр. 219. он узгред споминье о томе, да се за време проскомидије из треће анафоре ваде девет частица „in honorem angelorum et sanctorum omnium, ex quibus aliqui поminatim designantur". Види ce, да je аутору остало непознато, да се у савременим православним служебницима, бар у славенским, не говори ништа о вађењу нарочите часнице у част светих анђела. Међутим то би требало да буде, као што чини се и заиста има тога у неким грчким служебницима. Свакако св. Симеон Солунски у своме познатом раду. „Περί της ίεράς Λειτουργίας" не само да спомиње о томе, већ чак и доказује неопходност тога, говорећи о томе дословно следеће: „καί άναγκαίον, προςφέρειν υπέρ αύτων (τ. ј. έπουρχνίων δυναμέων)> ότι καί τφ μυστηρίω της οικονομίας αύτοί καθυπούργησαν. καί οτι ήνώθησαν ήμων, και μία έσμεν εκκλησία. και οτι έπιθυμοϋσι παρακύπτειν εις τα της έκκληδίας μυστήρια, κομιΐ,όμενοι κα'ι ουτοι

367

Оцене и прикази