Богословље

дино на темељима захтева „класификаторног система“ и претстављају један изразити „circulus vitiosus“; а затим г. писац наводи најновије резултате научног истраживања (у којима je и он узимао видна учешћа), који пак утврфују, да су дотичне тобожње „рудиментарне“ појавс у ствари декаденција некадањих (првобитнихј виших изражаја човековог духа из прэдоба. Г. писац признаје да заиста код неких народа и племена данашњице постоје ове жалосне моралне појаве; 1) „слободни међусобни саобраћај (сексуални найме) младежи и често опетована разрешења брака“; 2) једна врста полигиније „где нетко ожени све сестре своје жене“, и 3) „веће или мање сексуалне оргије“ и „нарочита нека врста легализираног прељуба међу становитим бројем брачних парова“. По МорганЕнгелсу: ове су појаве код дотичних народа рудиментарни остаци (трагови) првобитног промискуитета, jep се дотични народи налазе на средњем и вишем ступњу дивљаштва; а на средњем и вишем ступњу дивљаштва су дотични народи, jep су ове појаве код њих редовна појава дакле: „circulus vitiosus“! Узгред г. писац свраћа пажњу читалаца, да су овакве појаве (сексуалне природе) врло честе и код данашњих културних народа, и са рашћењем профане културе не умањују се, него се напротив множе. Дакле: материјална и морална култура не корачају принудно паралелно. Из ових као и других поменутих разлога модерна егнологија je морала да потражи друге путеве и срества за свој рад. Она je доиста и утврдила једино могуће објективне критерије, да се утврди старост културе појединих народа и њихов хронолошки поредак. „Методички принципи писане историје и лингвистике“, који су и природни савезници етнологије, чине додуше тежак, компликован али и једини научнички пут ка разрешењу ових проблема; материјалистички и еволуционистички априоризам није научничка метода рада, нарочито у оваквим питањима. Модерна етнографија je као сигурно утврдила: „да су управо млађе и дапаче најмлађе оне културе, којима припадају народи са прије споменутим прљавштинама (моралним). А да су опет ове пр.ъавштине у опћем развоју човјечанства уистину дегенерационе појаве индивидуалног брака: то очито доказује чигьеница, да такових појава нема код оних народа, који су по свим објективним критеријама и културно-

380

Богословље