Богословље

рицање открива се обично само као гест против „сувкше човечанских“ и недостојних претстава о Богу. Бог је оно од чега се ништа више не да замислити, али садржај те идеје одговара тако ретко достојанству хришћанског идеала о Богу. 1 Као што смо видели, и после највеће сумње могућно ј-е, нарочито под утицајем тешких искушења, вратити се поново вери. Али дубока, трајна сумња много је ближа неверозању. А психологија кеверовања је врло компликована, видели смо, зато што мотнва неверовања има врло различних и врло дубоккх, скривених обично и самом невернику. Зато се с правом говори и о „мистерији безбожности.“И зато невернике најмање могу осуђивати људи истински религиозни који и у неверовању виде једну божанску мистерију. Како статистика у Сједињеним америчким државама локазује, вели Leuba, неверовање је чешће код људи високе вредности него код људи нижег реда, 3 Слично се и с других страна тврдило да је потреба за религиозним мишљењем и осећањем просечно утолико мања што више човек стоји у културном пољу. 4 С различних страна су у том погледу констатоване разлике између образованих људи, који су били равнодушни или чак непријатељски расположени према ре-лигији, и простог народа. 5 А још Шлајермахер је наглашавао да је мишљење често сметња религиозном осећању. 0 Неверовање у Бога као Промисао скоро је правило, тврди Leuba, у црквама и богослови]ама, a то, вели, задаје смртан ударац интелектуалном поштењу. 7 To тврђење је, нема сумње, и сувише претерано иако у цркви има ствари које су несавремене и одбијају модерног човека. Уосталом, најраније религиозне сумње не односе се на религиозне садржаје већ на религиозне облике (богослужење, причешће и сл.). Док још не сумња у религиозне садржаје, младеж подвргава својој

1 О. Karrer, D. Reiig. in р. 91, 139 и д.

2 Р. Simon, Mythos Oder Religion 1935, p. 31.

3 J. H. Leuba, Psychologie du mysticisme religieux, p. 486.

4 K - Kesseler, Religionsphilos., p. 136.

5 J. Probes, Lehrb. d. exp. Psychol. 11, p. 460.

6 G. Runze, Religionsphilos,, p. 172.

7 Ј, Н. Leuba, о, с., р, 489.

Пспхологија религнје

Богословље