Богословље

Бога, док последња глава његове психологије религије (религиозног мистицизма) има за предмет „ишчезавање вере у један натчовечански лични узрок.‘ п Међутим, како се нама чини, биће свакако много тачније рећи са Шелером да тек религиозни акт чини човека човеком и да сваки човек верује (и увек he веровати), ако не у Бога оно у неког идола место Бога. А дубока религиозност, која није тако честа и која се зато, са богословског становишта, сматра као благодат или милост Божја, може се зацело и психолошки тако сматрати, тј. као дар Божји, исто онако као и песнички дар или дар за музику и др. Дубока религија је дар. Али религија је у исто време и захтев. Безусловни захтев је карактеристика и религиозног откривења. 2 А, како је добро речено, најбитнија обележја човечности су принцип стваралачког и одговорност. 3 У том смислу религија је подвиг, ствар слободног одлучивања, иза кога стоји цео човек. (Наставиће се)

Др.

Борислав Лоренц.

1 Ј. Н. Leuba, о. с„ р. 477 и д.

2 Ј. Konrad. Zum Problem der phiiosophischen Grundlegung bei Emil Brunner. Zeitschr. f. Theol. u, Kirche 1931, p. 214 u g.

3 E. Ott, Der Zusammenstoss der Psychotherapie mil Weltanschauung und Religion. Zeitschr. f. Theol. u. Kirche 1931, p. 233.

83

Психологија религије