Богословље

За учешће у богослужењима Либералкатоличке цркве није потребно да се буде члан цркве. Она раздељује седам историских тајни Христових и свакоме даје св. тајне исповестн (разрешења), причешћа (св. евхаристнје) и јелеосвећења (помазања болесника), без обзира на то, да ли je неко члан њихов или није. Либералкатоличка црква извршава погребни обред и код спаљивања мртваца, па чак на жељу припадника и над нечлановима. Што се тиче питања: Који су основи учења Либералкатоличке цркве, олговорићемо директним навођењем, узетим из поменутог листа (бр. 1 од 1955 године): ,1. Ко]и су основи учења Либералкатоличке цркве? Основи учета Либералкатоличке цркве су: а) учења која нам je дао Исус Христос; б) поједина учења из старије религије, која су из Праоткривења дата човечанству, али су у првим хришћанским вековима била изгубљена; в) сазнање које je настало на основу јасног испитивања скривених ствари. 2. Из којих извора сазнајемо учење Исуса Христа? Учење Исуса Христа сазнајемо: а) из Светог писма б) из Предата. 3. Из чега се састоји Свето писмо? Свето писмо се састоји из: а) четирн Јеванђеља св, Марка, Матеја, Луке и Јована, који су описали живот Исуса Христа на земљи; б) из Дела апостолских, оне књиге, која описује историју хришћанства у првих десет година по одласку Исуса Христа на небо; в) из посланица које су написали св. апостол Павле, Петар, Јаков и Јован за поучавање прве хришћанске општине. 4. Из чега се састоји Предање? Предање или Драдиција“ се састоји из свих оних причата о појединостима из живота и учења Исуса Христа, која нису нигде записана у Светом писму, него су од уста до уста предавана кроз векове до данашњега дана. 5. Која су учења из божанског Праоткривења нарочито поново оживљена од Либералкатоличке цркве? Либералкатоличка црква je нарочито наново објавила следећа учења унутар хришћанске религије; а) Учете о поновном рађању („реинкарнација"), тј. учете да човек не живи само једанпут на земљи, него мора много пута да се враћа, да увек нова искуства прикупи и да увек нетто ново уради, да стварно постане достојан да уђе у Царство небеско; ово je још у 111 веку учио велики црквени учитељ Оригея, али je ово касније пало у заборав. б) Учете о закону божанске правичцости, која господари свим светом и бићима и која je у стању да човека у његовом садашњем животу казни (покоси) за оно што je имао у прошлом. 6. Шта je „јасно испитивање“? Врло чистом и светом човеку који живи и који се за то нарочито учи, даје Бог понекад способност да види ствари које су за обичне очи невидљиве (напр. анђела или треперење наших мисли) или ствари које су далеко од нас удаљене или су давно прошле. Помоћу тога може један овакав човек да сазна неке ствари које су за наше држање на земљи важне и да их научи.“ Најзад, на последње, седмо питате, даје се одговор, из кога се види да Либералкатоличка црква не захтева оя својих чланова да приме цело учете тихове цркве. „Сваки члан цркве нма слободу лично да студира и да испитује шта je било и треба да прима само она учета, за која му сопствени унутрашти глас, тегова савест каже да je тако било."