Богословље

104

BRAUN SUSO HEINRICH, RADIOPREDIGTEN. I VII Bde. Tyrolia Verlag, Innsbruck = Wien = München, 1946 - 1957.

Ове проповеди je њихов аутор, фрањевац капуцинер Н. Suso Braun, Hochschulseelsorger из Инсбрука, најпре одржао преко аустриске радио мреже (Tirol Vorarlberg lnnsbruck Dornbirn, a оне које су ушле у шесту и седму свеску су пренете и преко швајцарског Telephonrundspruch-a), попевши од 18 новембра 1945 па, са извесним прекидима, до 15 априла 1956 године, а затим их објавио у седам свезака под насловима: I Vom S inn der Tage (45 проповеди на 270 стр.); П Ein Jahr des Heils (60 проповеди, 402 стр); 111 Die zehn Gebote (35 проповеди, 270 стр.); IV Begegnung mit Gott (363 стр.); V Das Apostolische Glaubensbekenntnis (41 проповед, од којих прве две посвећене поводу и формулисању символа, a последња je на реч »Амин«, 268 стр.); VI Vom Christenmenschen (42 теме обрађене у још толиком броју проповеди на 484 стр.) и VII Die Sakramente (69 проповеди,- 410 стр.). Прве свеске су до сада изишле у неколико издања, одн. у десет и више хиљада примерака, што сведочи не само о њиховом успеху и код слушалаца.и код читалаца, него и о потреби данашњег човека и његовом захтеву да му се проповеда на савремен начин. Постанак ових проповеди диктирала je потреба и инспира_ција момента. Отуда je и разумљиво отсуство јединственог плана. А пошто су оне настајале у једном већем временском распону то оправдава извесна мања понављања. Поред тога и једна проповед одржана приликом форарлбершког ходочашћа из извесних разлога није унета у збирку, иако je пренета преко радиа. Начин објављивања je даље условие и то да се напр. декалог фрагментарно излаже, jep je заиста немогуће тему иецрпно обрадити, a још наше на овај начин дати систематско учење о моралу, исто као што и проповеди о апостолском символу не излажу цело учетье о вери. Али нас овде ова питања, као и питања специфично римокатоличких верско-моралних учеша не интересују. Интересује нас пак она друга страна ових проповеди, начин њихове обраде и објављивања, који не знају грашще савременог света. Стога и наши проповедници Речи Божје могу одавде да извуку извесну корист, свакако не у смислу узимања готових проповеди, него у смислу добрих примера какО Реч Божја треба да се објављује обзиром на наше модерно доба у коме живимо. Колики успех су постигле Браунове проповеди види се и из позитивног Одзива великог броја часописа и листова. О њима су напр. писали: Theo!. prakt. Quartalschrift, Linz/D.; Der Prediger und Katechet, Freiburg/Br. ; Kath. Apostolat, Friedberg ; Stadt Gottes, Wien ; Der Gottesfreund, Düsseldorf ; Anima. Freiburg/Schweiz; Paulinus, Trier;Begegnung, Köln; Kirchlicher Anzeiger, Luxemburg; Kleruskalender, Würzburg; Die frohe Botschaft, Wien; Die Zeit im Büch, Wien; Dolomiten, Bozen; Seele, München; Das neue Buch, Luzern; Vaterland, Luzern; Suso-Blatt, Konstanz; Neue Zürcher Nachrichten итд. Отита je констатација да тајна успеха ових проповеди лежи у томе што je ауторов језик негован, што говори језиком нашега времена: очигледно, снажно. Он врло спретно повезује догму и морал са проблемима и тешкоћама садаипьости. Иако потсећа на Sonnenschein-a, ипак, чини се да има више сочности чг Снаге. БЬегов начин изражавања je пун оптимизма који je плодотворан за целу скалу људи и њихове односе према религији, без обзира на то да ли они верују, не верују или су млаки. Аутор уме тајну чежгьу човекову пре-