Богословље

10

ко je рађено и у целој Русији. Јанковић je сарађивао и на уређењу средших и стручних школа, као и универзитета. У броју српских просветних радниКа у Русији у другој половини XVIII века Јанковић заузима прво место. Знаменити руски слависта Виктор Иванович Григорович овако завршава свој напис о Т. Јанковићу (Записки Новоросийского Университета, Т. XX, 1876, 71 и 76); „Велика страница у историји руског народног просвећивања могла би носити наслов: Епоха српске педагогике . . . Учешће Срба међу нама Русима иыало je свога значења и оно je достојно пажљивог изучавања.“ Теодор Јанковић je умро 23 маја 1814 у Петрограду, а сахрањен je у малом, само за знамените и заслужив људе одређеном гробл>у код Лавре Александра Невског, на крају Невског Проспекта. Стеван Стратимировић, митрополит карловачки упутио je 1804 руском цару Александру I опширан Мемоар о ослобођењу Српског народа и образовању српске државе. Знаменити не само у Србији и Русији, него и у целом православном свету митрополит београдски Михаиле завршио je Кијевску духовну академију, замонашио се и рукоположио у Кијево-печерској Лаври по благослову кијевског митрополита Филарета 29 марта 1853, био je спона за помоћ Русије хришћанским народима на Балкану. Српско подворје у Москви имало je идејни задатак да чува и развија руско-српско братство и било je известан центар московских словенофила. Преко Подворја набављала 'је Српска црква богослужбене књиге, одежде и утвари. У Београду je, као израз захвалности Српске цркве према Руској цркви подигнута црква посвећена св. Александру Невском, коме je своја дубока размишљања и захвалност поднео Свјатјајши Алексиј у једном, већ поменутом свом делу. Као најбољи пример да су наши народи у најсудбоноснијим моментима били заједно, јесте заједничка борба народа СССР и народа Југославије против заједничког непријатеља у прошлом рату, који се завршио сјајном победом над непријатељем. Када све ово имамо на уму, онда нам долазак делегације Руске цркве на челу са Свјатјешјим патријархом Алексијем постаје изванредно радостан догађај. Посета Свјатјејшег патријарха Алексија није само посета Српској православној цркви, него je уједно и посета српском народу и нашој Држави. Она je такође израз жеље и добре воље да се одржавају добри односи не само између наше две цркве, него да се одржавају братски односи између српског и руског народа, и културни и политички односи између обеју држава: Савеза Совјетских Социјалистичких Република и Федеретивне Народне Републике Југославије. На основу свега реченога, ми високо ценимо целокупни животни рад Свјатјејшег патријарха Алексија као дугогодишњег архијереја, ми ценимо научни рад Свјатјејшега на међународном праву, а нарочито на православном богословљу и рад на унапређењу богословских наука у Русији; затим ценимо заслуге на утврђиваљу и чувашу чистоте Православља, као и тежњу Свјатјејшег патријарха да велика Руска православна црква живи у духу пуне хришћанске љубави и вере са свима православним црквама, па и са Српском православном црквом, као и у добрим и пријатељским односима са Српским народом и нашом Државом. Ове заслуге су толике, да je Свјатјејши патријарх московски и целе Русије Господин Алексиј још за живота постао историска личност.