Богословље

2

црквама које се узајамно посећују са делегацијама на чијем челу стоје сами поглавари цркава. Одржавање ових веза свакако je потребно, јер ce тиме обнављају старе везе и у новим историским приликама стварају нове које тражи сам живот. Свим тим везама ми приписујемо особити богословски значај, пошто рне откривају остварење нечега што je много важније од обичних веза које се могу одржавати из различитих мотива. Јер све православне цркве стварно сачињавају један народ који je себи изабрао Бог из различитих народа света и са собом ујединио у једно Тело које живи Духом Светим који нам je дат a чија je Глава сам Син Божји Господ Исус Христос. Тако уједињени с Богом хришћани сачињавају једну породицу чије међусобне односе, више него ишта друго, карактерише божанска љубав, пошто је Отац те породице ЈБубав. Стога међусобне везе сестринских цркава нису обичне везе него, уствари, манифестација оног породичног јединства кој‘е нам даје Бог. Стварно, услови у којима живе цркве нису увек такви да омогућавају осведочавање хришћанског породичног ј единства. Постоје многи такозвани нетеолошки фактори који раздвајају децу Божју, не дозвољавајући им да заједнички деле зло и добро, него их понекад бацају чак и у међусобне сукобе. То међутим сада није случај. Срећна je околност што наша Земља, Ф.Н.Р. Југославија води спољну политику по принципу одржавања пријатељских веза са свима државама света, те je Српска црква у могућности да одржава пријатељске везе са свима православним црквама ма где оне биле и тако делима осведочава породично јединство које имамо од Бога. Српска црква, на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским Господином Викентијем те могућности искоришћава у мери која je могућа и колико je благословио Бог. Осведочавањем хришћанског породичног јединства јача како Црква у целини тако и појединци у њој. На јачање Цркве, односно свеколиког Православља усмерен je и развој пријатељских веза између Русије и Српске цркве. Јер Његова Светост Патријарх Викентије, поводом посете Српске цркве Руској цркви, између осталог, написао je у Гласнику Патријаршије и ово: »Поред заједничке молитве и духовног општења имали смо прилике да изближе загледамо у духовни живот Руске цркве и да са Беговом Светошћу Патријархом Господином Алексијем и другим еминентним претставницима Руске православне цркве говоримо о питањима која ce тичу наших сестринских цркава и целога Православља«. Овакав рад Цркве, усмерен на јачање Иравославља и остварење добра у свету покренуо je Богословски факултет да и сам са своје стране учини допринос општој ствари на начин који je за њега могућ. Јер Богословски факултет такође жели да Православље буде моћан фактор у животу човечанства које жели добро и да пријатељске везе између Руске и Српске цркве још више ојача. Стога je Савет Факултета, у својој седници од 27 септембра тг. на основу реферата тројице професора: др Лазара Мирковића, др Драгослава Страњаковића и др Чедомира Драшковића, једногласно одлучио да пријатељске везе између Руске и Српске цркве ојача тиме што ће Његовој Светости Патријарху Московском и целе Русије Господину Алексију доделити степей почасног доктора богословских наука.